Polni hormon estrogen ima važnu ulogu u regulisanju menstrualnog ciklusa, ali utiče i na ostale organe i delove tela, uključujući i kardiovaskularni sistem.
Uprkos brojnim posledicama koje uzrokuje nedostatak ovog hormona, kvalitet života žene u menopauzi može se poboljšati njegovom nadoknadom – hormonskom supstitucionalnom terapijom.
Zašto je nivo estrogena važan?
Estrogen je hormon. Iako su prisutni u telu u malim količinama, hormoni imaju veliku ulogu u održavanju vašeg zdravlja.
Estrogen se obično povezuje sa ženskim telom. Muškarci takođe proizvode estrogen, ali ga žene proizvode u višim nivoima.
Hormon estrogen:
- odgovoran je za seksualni razvoj devojčica kada dođu u pubertet
- kontroliše rast sluzokože materice tokom menstrualnog ciklusa i na početku trudnoće
- izaziva promene u grudima kod tinejdžera i trudnica
- učestvuje u metabolizmu kostiju i holesterola
- reguliše unos hrane, telesnu težinu, metabolizam glukoze i osetljivost na insulin
Menopauza – velika promena
Menopauza se definiše kao trajni prekid menstrualnog ciklusa, koji se javlja posle prestanka funkcije jajnika i prirodan je proces u životu svake žene. Do potpune obustave menstrualnog ciklusa dolazi godinu dana nakon poslednje menstruacije.
Period postepenog odumiranja funkcija jajnika traje pet do deset godina i obuhvata tri razdoblja – perimenopauzu, menopauzu i postmenopauzu. Tada u telu žene nastaju promene koje su posledica smanjene proizvodnje i lučenja estrogena – hormona koji se stvara u jajnicima.
Većina dama ima neke od simptoma koje izaziva nedostatak estrogena, a oni mogu biti izraženi, umereni ili pak potpuno izostati. Međutim, i u slučaju da tegobe ne postoje, nedostatak ženskih polnih hormona ostavlja trajne posledice na zdravlje.
Nedostatak estrogena Simptomi
Devojčice koje nisu dostigle pubertet i žene koje se približavaju menopauzi najverovatnije će imati nizak nivo estrogena. Ipak, žene svih uzrasta mogu razviti nizak nivo estrogena.
Simptomi za manjak estrogena su brojni:
- talasi vrućine (valunzi),
- promene raspoloženja,
- česte glavobolje,
- razdražljivost,
- depresija,
- pad libida,
- bol u dojkama,
- poremećaji (neredovni i nepravilni) menstrualnog ciklusa,
- bolovi tokom seksa usled nedostatka lubrikacjie vagine,
- promene u polnim i mokraćniim organima (urogenitalna atrofija),
- konstituciji tela, na koži, kosi i noktima,
- povećanje telesne mase,
- osteoporoza,
- pad kognitivnih funkcija (demencija),
- te bolesti srca i krvnih sudova.
Takođe možete primetiti da se vaše kosti lakše lome. Ovo može biti zbog smanjenja gustine kostiju. Estrogen deluje u kombinaciji sa kalcijumom, vitaminom D i drugim mineralima kako bi kosti bile jake. Ako je nivo estrogena nizak, može doći do smanjenja gustine kostiju.
Ako se ne leči, nizak nivo estrogena može dovesti do neplodnosti kod žena.
Šta uzrokuje nizak nivo estrogena
Estrogen se prvenstveno proizvodi u jajnicima. Sve što utiče na jajnike na kraju će uticati na proizvodnju estrogena.
Mlade žene mogu imati nizak nivo estrogena zbog:
- prekomernog vežbanja
- poremećaji u ishrani, kao što je anoreksija
- hipofiza koja slabo funkcioniše
- prerano otkazivanje jajnika, što može biti posledica genetskih nepravilnosti, toksina ili autoimunog stanja
- Turnerov sindrom
- hronična bolest bubrega
Kod žena starijih od 40 godina, nizak nivo estrogena može biti znak približavanja menopauze. Ovo vreme tranzicije naziva se perimenopauza.
Tokom perimenopauze vaši jajnici će i dalje proizvoditi estrogen. Proizvodnja će nastaviti da usporava sve dok ne dođete do menopauze.
Kako se dijagnostikuje nizak nivo estrogena?
Dijagnoza i lečenje niskog nivoa estrogena može pomoći u sprečavanju mnogih zdravstvenih problema.
Ako osećate simptome niskog nivoa estrogena, razgovarajte sa svojim lekarom. Oni mogu proceniti vaše simptome i postaviti dijagnozu ako je potrebno. Rana dijagnoza može pomoći u sprečavanju daljih komplikacija.
Tokom vašeg pregleda, vaš lekar će razgovarati o vašoj porodičnoj zdravstvenoj istoriji i proceniti vaše simptome. Takođe će obaviti fizički pregled. Testovi krvi će verovatno biti potrebni za merenje nivoa hormona.
Nivo vašeg folikle stimulirajućeg hormona (FSH) takođe se može testirati da bi se utvrdilo da li je vaš estrogen nizak ako imate:
- valunzi
- noćno znojenje
- nesanica
- često izostajanje menstruacije (amenoreja)
U nekim slučajevima, vaš lekar može zakazati test hormona hipofize kako bi proverio da li postoje neka medicinska stanja koja mogu uticati na endokrini sistem. Ako su vaši hormoni hipofize abnormalni bez jasnog objašnjenja, vaš lekar može da prati skeniranje mozga.
Dejstvo estrogena na kardiovaskularni sistem
Hormoni jajnika pozitivno deluju na srce i krvne sudove, usporavaju nastanak ateroskleroze smanjujući nivo lošeg i povećavajući nivo dobrog holesterola.
Estrogen izaziva širenje krvnih sudova, stimuliše stvaranje kolagena i održava optimalan odnos masti, podstiče izlučivanje natrijuma i vode iz organizma i tako smanjuje rizik od hipertenzije, sprečava povećanje nivoa triglicerida u krvi.
Ipak, zaštitni učinak estrogena smanjuje se nakon početka menopauze i traje najduže još deceniju. Istraživanja su pokazala da su kardiovaskularne bolesti u postmenopauzi vodeći uzrok smrtnosti i od njih umire više žena nego od svih malignih bolesti zajedno.
Ipak, ako je od menopauze prošlo više od decenije, uz već dijagnostikovanu aterosklerozu, kardiovaskularni rizik zavisi i od drugih faktora.
Neki od njih su gojaznost, neadekvatna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti, pušenje, konzumiranje alkohola i povišen krvni pritisak. Međutim, ako su se posledice ateroskleroze već pojavile (angina pektoris, srčani ili moždani udar), tada odluku o započinjanju ili nastavku hormonskog lečenja (supstitucije) donosi lekar nakon procene zdravstvenog stanja pacijentkinje.
Rizik od nastanka KV oboljenja
Klinička istraživanja pokazala su da se rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja smanjuje primenom hormonske supstitucije.
Zbog toga je jedna od indikacija za hormonsku supstituciju bilo sprečavanje kardiovaskularnih oboljenja, ali novija istraživanja menjaju ovaj stav, jer se pokazalo da kombinovana estrogensko-progestagenska terapija povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja u prvoj godini primene.
Ipak, utvrđeno je da davanje isključivo estrogena ne povećava rizik od oboljenja srca i krvnih udova, a kod mlađih žena ga čak smanjuje.
Kako se leči nizak nivo estrogena?
Žene koje imaju nizak nivo estrogena mogu imati koristi od hormonskog lečenja. Hormonski tretman je standard za nizak nivo estrogena. Postoje nehormonske opcije koje pomažu u ublažavanju simptoma. Nehormonske opcije su poželjnije za žene sa visokim rizikom od raka dojke, krvnih ugrušaka, moždanog udara ili bolesti jetre.
Terapija estrogenom
Ženama između 25 i 50 godina starosti koje imaju nedostatak estrogena generalno se propisuje estrogen, što može smanjiti rizik od:
- gubitak kosti
- kardiovaskularne bolesti
- druge hormonske neravnoteže
Stvarna doza zavisiće od težine stanja i načina primene. Estrogen se može primeniti:
- oralno
- površinski
- vaginalno
- putem injekcije
U nekim slučajevima može biti potrebno dugotrajno lečenje čak i nakon što se nivoi estrogena vrate u normalu. Ovo može zahtevati niže doze primenjenog estrogena tokom vremena da bi se održao vaš trenutni nivo.
Terapija estrogenom takođe može ublažiti ozbiljnost simptoma menopauze i smanjiti rizik od preloma.
Terapija estrogenom se preporučuje samo 1 do 2 godine. To je zato što terapija estrogenom može povećati rizik od raka.
Hormonska supstituciona terapija (HST)
HST se koristi za povećanje prirodnog nivoa hormona u vašem telu. Vaš lekar može preporučiti HNL ako se približavate menopauzi. Menopauza uzrokuje značajno smanjenje nivoa estrogena i progesterona. HNL može pomoći da se ovi nivoi vrate u normalu.
U ovoj terapiji mogu se davati hormoni:
- oralno
- površinski
- vaginalno
- putem injekcije
HST tretmani se mogu prilagoditi u dozi, dužini i kombinaciji hormona. Na primer, u zavisnosti od dijagnoze, progesteron je neophodan ako žena još uvek ima matericu, ali nije potreban ako je imala histerektomiju.
Inicijativa za zdravlje žena, studija o prevenciji zdravlja žena iz 2002. godine koju je sproveo Nacionalni institut za zdravlje (NIH), zaključila je da žene koje uzimaju kombinovanu (estrogen + progesteron) hormonsku terapiju za menopauzu imaju povećan rizik od raka dojke, bolesti srca, moždanog udara, krvni ugrušci i urinarna inkontinencija.
Nizak nivo estrogena i gojenje: postoji li veza?
Polni hormoni, kao što je estrogen, utiču na količinu masti u telu. Estrogen reguliše metabolizam glukoze i lipida. Ako je nivo estrogena nizak, to može dovesti do povećanja telesne težine.
Istraživanja sugerišu da je to razlog zašto će žene koje se približavaju menopauzi verovatno postati gojazne. Prekomerna težina može povećati rizik od gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.
Ako vam je nivo estrogena nizak i utiče na vašu težinu, razgovarajte sa svojim lekarom. Oni mogu proceniti vaše simptome i savetovati vas o sledećim koracima. Uvek je dobra ideja pokušati da jedete uravnoteženu ishranu i da vežbate što je češće moguće.
PROČITAJTE JOŠ: Kako smršati brzo: 3 Naučna Trika
Razgovarajte sa svojim doktorom o izradi plana ishrane i vežbanja koji je pravi za vas.
