Mnogi roditelji suočeni su s čestim dečjim upalama krajnika, koje se u određenim slučajevima mogu sprečiti jedino operacijom.
Tonzilektomija (operacija krajnika) jedna je od najčešće izvođenih operacija kod dece. „Mišljenje o tonzilektomiji menjalo se kroz istoriju. Sredinom 20. veka bio je trend da se gotovo svakom detetu odstrane krajnici, naročito da bi se sprečili šarlah i reumatska groznica, bolesti koje su u to doba bile veliki uzrok smrtnosti.
Postupno, s otkrićem antibiotika i razvojem saznanja o imunološkoj funkciji krajnika – preovladalo je mišljenje da ne treba odstranjivati krajnike, te su mnoga deca postala žrtve tako krutog stava i komplikacija izazvanih ponavljanjem upale krajnika.
Sad u medicini preovlađuje srednja linija, koja zagovara tonzilektomiju u slučaju jasno definisanih indikacija“, objašnjava za „Top- zdravlje“ dr. spec. Aleksandra Bajec Opančina – otorinolaringolog ustanove Alexander Clinic u Beogradu – koja nam je detaljno opisala ulogu krajnika u organizmu i indikacije za njihovu operaciju.
Šta su krajnici i zašto su važni
Krajnici su limfna tkiva u organizmu, a nalaze se u ždrelu. Čine Valdejerov prsten, koji se sastoji od trećeg krajnika, nepčanih tonzila, jezičnih i tubarnih krajnika.
Oni su sastavni deo imunosistema, a nalaze se na samom ulazu u aerodigestivni trakt. Predstavljaju prvu zonu kontakta i zaštite od spoljnih uticaja – mikroorganizama koji mogu izazvati infekciju ako dospeju u organizam preko vazduha ili kroz usta.
Krajnici se razvijaju još pre rođenja, a potom se postepeno uvećavaju do šeste-sedme godine života. Nakon toga, njihova važnost u odbrani organizma postepeno se smanjuje, kao i veličina pretpubetetskom periodu.
Kada je operacija krajnika neophodna
Krajnike ne treba odstranjivati po svaku cenu, jer imaju zaštitnu funkciju u organizmu, ali ni ostavljati ukoliko prave smetnje. Ako su upale učestale, praćene stvaranjem gnojnih naslaga, a dete slabo napreduje i nema apetit, pati od čestih upala ušiju (koje se manifestuju bolom u uhu, ponekad i curenjem sekreta), otežano diše na nos, hrče i zbog toga se često budi noću, lekar će predložiti operativno uklanjanje krajnika.
U suprotnom, postoji veliki rizik po zdravlje deteta, s mogućim trajnim posledicama kao što su:
– upala zglobova,
– problemi sa srcem (bakterijski endokardit),
– problemi sa bubrezima (upala bubrega),
– problemi sa sluhom.
Indikacije za operaciju krajnika dele se na apsolutne i relativne.
Apsolutne:
1. Izrazito uvećani krajnici koji zatvaraju gornje disajne puteve, uzrokujući tako otežano disanje ili gutanje;
2. Godišnje pet ili više upala ždrela izazvanih bakterijskom infekcijom;
3. Ponavljajući peritorzinalni apscesi;
4. Maligne promene u krajnicima.
Relativne indikacije:
1. Hronično asiptomatsko kliconoštvo na streptokok;
2. Asimetrija krajnika;
3. Hronični tonzilitis nakon neuspešnog konzervativnog lečenja.
Treći krajnik ili adenoid
Treći krajnik predstavlja limfno tkivo na zadnjem zidu nosa u gornjem spratu ždrela.
Zbog nezrelosti imunosistema, mlađa deca sklona su čestim infekcijama, naročito pri boravku u kolektivu, što dovodi do uvećanja trećeg krajnika.
Zbog anatomije i malih dimenzija ždrela, u male dece uvećanje, ukoliko je trajno, uzrokuje otežano disanje na nos, smetnje sna, hrkanje, kašalj, sekreciju iz nosa… Takođe, može doći do zaostajanja u razvoju, uz tipičan izgled lica – facies adenoidea (otvorena usta, podočnjaci).
Uvećani adenoidi uzrokuju slabiju prohodnost Eustahijeve tube, a time i nastanak sekretorne upale srednjeg uha, te posledično probleme sa sluhom.
Treći krajnik najveći je od treće do šeste godine života, a potom se postupno spontano smanjuje.
Zbog svog položaja, adenoidi su teže dostupni klasičnom pregledu grla i nosa, te najčešće zahtevaju endostopski pregled gornjeg dela ždrela kod specijalista ua uho, grlo i nos, pri čemu se može utvrditi u kojoj meri treći krajnik zatvara zadnji deo nosa.
PROČITAJTE I… Vađenje krajnika: Kada se ne može izbeći?
Treći krajnik može biti žarište različitih uzročnika, najčešće bakterija, a pri zapaljenju se limfno tkivo može dodatno uvećati i pogoršati simptome opstrukcije.
Indikacije za operaciju trećeg krajnika:
1. Otežano disanje na nos;
2. Hrkanje i opstruktivna apneja u spavanju;
3. Hronična sekretorna upala srednjeg uha;
4. Hronična upala sinusa.
Dakle, ukoliko deca često pate od upale ždrela ili uha, ako otežano dišu na nos ili hrču u snu, uz komplikacije izazvane hroničnim zapaljenjem ždrela – neophodno je konsultovati specijalistu ORL, koji će, na osnovu podataka o bolesti, pri kliničkom pregledu utvrditi da li je li dovoljno dalje praćenje i konzervativno lečenje, ili je pak potrebna operacija krajnika.
Operacija krajnika
Iako ima važnu zaštitnu ulogu, ovo limfno tkivo neretko postaje žarište infekcija, pa od njega ima više štete nego koristi. U takvim slučajevima jedino pravo rešenje jeste – hirurško odstranjivanje
Ova je operacija i kod nas i u svetu najčešće izvođena hirurška intervencija.
Pre operacije dete pregleda pedijatar, a neophodno je uraditi i laboratorijske analize s koagulacionim statusom, uz bris nosa i ždrela, te mišljenje anesteziologa.
Postoperativni tok je duži, a podrazumeva izostanak iz kolektiva do dve nedelje. Kao i u slučaju svih drugih hirurških zahvata, komplikacije su moguće i posle operacije krajnika, a najčešće su krvarenje i povišena temperatura.
Da bi se to izbeglo, nedelju dana posle operacije dete se drži podalje od većih grupa ljudi i bolesnih osoba. Takođe, treba mu davati kašastu hranu i hladne napitke. Kad se operiše samo treći krajnik, deca se puštaju kući već istog dana, a sutra normalno funkcionišu.
Limfni čvorovi smešteni s leve i desne strane ždrela važan su deo imunološkog sistema, koji poput filtera zadržava štetne mikroorganizme sprečavajući tako njihov prodor u donje disajne puteve, gde mogu uzrokovati infekcije.
Krajnici imaju neravnu površinu, pa se u njima nakupljaju ostaci hrane koji stvaraju pogodno tlo za razvoj bakterija, a neretko su i na udaru virusa, zbog čega predstavljaju potencijalno žarište infekcija.
Uzročnici upale
U oko 30% slučajeva upalu krajnika izazivaju bakterije streptokoke, a češće virusi prehlade i gripa, oboljenja koja imaju mnogo blaži tok.
Mališani često imaju problema s infekcijom krajnika, naročito ako idu u jaslice ili vrtić, jer se bolest najčešće prenosi kapljično – kijanjem i kašljanjem. Čak i vrlo mala deca koja još ne idu u kolektiv, mogu ”zaraditi” upalu krajnika od starijeg brata ili sestre.
Najčešći simptomi
Ako je reč o virusnoj infekciji, sluzokoža ždrela blago je crvena, dete kašlje, šmrca, promuklo je, temperatura je blago povišena. Bakterijsku upalu lekar će prepoznati po belim ljuspicama ili žućkastobelim naslagama na krajnicima.
Limfni čvorovi na vratu su otečeni, telesna temperatura dostiže (ponekad i prelazi) 38,5 stepeni, a bolest nije praćena respiratornim tegobama i promuklošću.
Koji je uzrast najpogodniji
Kada se dijagnostikuje hronično zapaljenje krajnika i proceni da je operacija neophodna, roditelji se obično pitaju kada je pravo vreme za intervenciju i da li postoji godišnje doba koje je izrazito povoljno ili pak nepovoljno za taj zahvat.
Dete može da se operiše bilo kada – što je mališan stariji, to je lakše pristupiti intervenciji. Krajnici se najčešće vade posle treće godine, odnosno kada dete dostigne težinu od 15 kg.
Veoma retko se donosi odluka da se zahvat izvodi ranije, osim u slučaju da je mališan vitalno ugrožen.
Treći krajnik može se odstraniti posle navršene prve godine, ali je i za ovu intervenciju najbolji period oko treće godine.
Kome se ne preporučuje vađenje krajnika
Krajnici se ne odstranjuju u slučaju da dete ima hematološko oboljenje, jer tada postoji povećan rizik od krvarenja, šo se prvenstveno odnosi na mališane koji imaju poremećaj zgrušavanja krvi.
Takođe, operacija se ne preporučuje u slučaju da postoji akutna infekcija gornjih disajnih puteva ili ukoliko je dete u prethodne četiri nedelje preležao neku zaraznu bolest (važno je da nema akutnu infekciju).
Kako izgleda zahvat
Hirurško odstranjivanje kraknika izvodi se u opštoj klasičnoj endotrahealnoj anesteziji, koja vrlo kratko traje i ne ostavlja nikakve posledice. Mogući rizici u slučaju ove intervencije jesu krvarenje (koje može biti opasno ako se ne uoči blagovremeno), infekcije i povreda mekog nepca.
Jedno vreme nakon anestezije dete je pospano, mada se dešava da bude uznemireno, nervozno i da plače, pa je poželjno da roditelji u tim trenucima budu uz svog mališana.
Oporavak traje najduže dve nedelje i za to vreme dete oseća bolove pri gutanju i pričanju, koji se povlače posle nekoliko dana, a ponekad se javlja povišena telesna temperatura (do 38 stepeni), što se rešava davanjem analgetika (smiruju bol i spuštaju temperaturu).
Stvaranje belih naslaga na krajnicima posle operacije nije razlog za zabrinutost. To nije gnoj, već fibrin (kraste na sluznici), koji otpada najkasnije dve nedelje nakon operacije (tada može nastupiti blago krvarenje, koje takođe nije razlog za paniku).
Ishrana posle operacije krajnika
Sve vreme oporavka dete je na posebnom režimu ishrane, koji podrazumeva konzumiranje mlake ili hladne hrane (na radost većine mališana, saldoled je najpreporučljivija namirnica).
U početku, obroci bi trebalo da budu tečni ili kašasti (da se ne bio povredila rana), a zatim se postepeno prelazi na normalnu ishranu.
Hrana i napici ne smeju biti previše topli, kiseli, ljuti i slani, a dete mora da se kloni većeg društva i bolesnih osoba, pošto je neko vreme posle intervencije veoma podložno infekcijama.
Šta se dešava ukoliko se ne operišu krajnici?
Bolesni krajnici nemaju nikakvu pozitivnu ulogu u organizmu. Naprotiv, mogu uzrokovati ozbiljne bolesti, te ih zato treba operisati. Ukoliko se hronično oboleli krajnici ne odstrane, postoji opasnost od pojave ozbiljnih oboljenja srca, bubrega i zglobova.
Kad se treći krajnik ne operiše, posledice mogu biti oboljenja sinusa, nosa i uha, kao i bolesti respiratornih puteva i srca.
Operacijom krajnika rešavaju se mnogi pacijentovi problemi sa ždrelom, nosem i ušima. Ne rešavaju se apsolutno svi problemi, u smislu da pacijent nikad više ne oboli od infekcije ždrela nosa i ušiju, ali oni postaju mnogo ređi.
