Ugradnja veštačkog kuka (aloartroplastika) jedna je od najefikasnijih operacija u ortopedskoj hirurgiji, a poslednjih nekoliko godina nove hirurške tehnike i implanti omogućili su da veštački kuk traje i više od 15 godina.
Kakve su indikacije za ugradnju veštačkog kuka, o kakvoj je operciji reč i kako izgleda posleoperativni tok – pitali smo pukovnika docenta dr sc. med. mr sc. med. Srđana Starčevića, načelnika Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju VMA. “Totalna proteza kuka najčešće podrazumeva operativno lečenje degenerativnog oboljenja ovog zgloba (koksartroze), to jest ortopedsko-hiruršku metodu ugradnje veštačkog kuka.
Ortopedski implantati, koji se koriste u ovoj operaciji, zamenjuju degenerativno izmenjene zglobne površine čašice kuka i glavu butne kosti.
Pre ugradnje endoproteze, postojeći zglobni delovi kuka odstranjuju se na adekvatan način i hirurški pripremaju za novi veštački zglob. Sinonimi za ovu operaciju jesu totalna endoproteza kuka, veštački kuk ili, najpreciznije, totalna aloartroplastika kuka”, objašnjava dr Starčevć.
Artroza kuka
Najčešća indikacija za ugradnju veštakog kuka jeste koksartroza ili artroza kuka.
To je sporo progresivna bolest, koju karakterišu degenerativne promene hrskavice na zglobnim površinama kuka. Javljaju se bolovi u kuku, u početku uglavnom pri pokretima, a kasnije i u mirovanju.
Prvi najčešći simptom koksartroze jeste bol u preponi, pri hodu i osloncu, te pokušaju unutrašnjeg okretanja kuka, ali može se manifestovati i bolovima u natkolenici i kolenu. S vremenom bolovi napreduju, a kao posledica toga smanjuje se obim pokreta u obolelom kuku.
Funkcionalnost ovog zgloba sve se više smanjuje, a samim tim opada i kvalitet pacijentovog života.
U odmaklim fazama bolesti, kuk zahvaćen artrozom postaje izrazito bolan, pokreti u njemu gotovo da su neizvodljivi, a pacijent se otežano kreće i gubi stabilnost pri osloncu.
Faktori rizika
Uzroci nastanka koksartroze i danas su nedovoljno poznati. Zna se da postoji nekoliko faktora rizika koji doprinose njenom nastajanju i razvoju, a među njima su najvažniji: starenje, gojaznost, poremećaji normalnih anatomskih odnosa u zglobu (npr. razvojni poremećaj kuka u dečjem životnom dobu), genetska predispozicija, sistemska oboljenja (npr. reumatoidni artritis), oštećenja zgloba usled povrede (posttraumatske artroze).
Doktor Starčević kaže da na mnoge faktore nastanka koksartoze, nažalost, ne možemo uticati, ali povećana telesna težina svakako je jedan od onih na koje se može uticati, kako bi se sprečio nastanak oboljenja ili usporio razvoj onog već postojećeg.
Konsultacija s dijetetičarem i redovna fizička aktivnost od velikog su značaja, te mogu pomoći da se spreči ili odloži ugradnja veštačkog kuka.
Prvi korak ka novom zglobu
“Indikaciju za operativno lečenje koksartroze postavlja isključivo ortopedski hirurg, nakon što klinički i radiografski pregleda pacijenta.
Posle postavljene indikacije, ortopedski hirurg informiše pacijenta o detaljima ove operacije, očekivanom rezultatu i prednostima uspešnog operativnog zahvata, kao i o mogućim rizicima, koji prate svaku hiruršku intervenciju. Pacijent mora biti obavešten i o mogućim komplikacijama hirurškog lečenja, nakon čega potpisuje pristanak za predloženo operativno lečenje.
S ciljem prevencije i smanjenja postojećih rizika, neophodna je kompletna procena pacijentovog opšteg stanja i eventualnih postojećih bolesti, što uključuje laboratorijske analize krvi i urina, EKG, RTG srca i pluća, te dodatne specijalističke preglede i specifične dijagnostičke procedure u skladu sa zdravstvenim stanjem pacijenta.
Nakon svih analiza, pacijent se upućuje anesteziologu radi procene rizika za operativni zahvat. Samo se na takav način može pravilno planirati operacija ugradnje veštačkog kuka – a da se ne previde mogući faktori rizika, koji mogu izazvati neželjene komplikacije operativnog lečenja”, istakao je dr Starčević.
