Prekomerno lučenje adrenalina usled dugotrajnog stresa može da uzrokuje napade panike ili promene raspoloženja
Endokrini sistem je kontrolni sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem, u kojima se stvaraju hormoni zaduženi za regulisanje metabolizma, rast, seksualne aktivnosti, količinu vode i minerala u organizmu…
Nadbubrežne žlezde proizvode hormone koji održavaju ravnotežu vode i elektrolita u telu, učestvuju u metabolizmu šećera, masti i proteina, te u odgovoru na stres.
Hormoni koji čuvaju život
Nadbubrežne žlezde smeštene su u gornjim polovima bubrega i sastoje se iz dva dela, kore i srži, koji se međusobno razlikuju po poreklu i po funkciji.
Kora nadbubrežne žlezde luči mineralokortikoide aldosteron i kortikosteron, koji regulišu promet minerala (natrijuma i kalijuma) i vode, čime održavaju homeostazu, a nazivaju se i “hormoni koji čuvaju život”.
Kora nadbubrežne žlezde luči i glikokortikoide (kortizol) koji regulišu promet ugljenih hidrata, proteina i lipida. Androgeni i estrogeni hormoni kore nadbubrežne žlezde utiču na razvoj polnih organa u dečjem uzrastu.
Srž nadbubrežne žlezde luči adrenalin i noradrenalin koji ubrzavaju rad srca i povećavaju krvni pritisak.
Dugotrajan i neprekidan stres opterećuje nadbubrežne (adrenalne) žlezde
Kada smo izloženi stresu, adrenalne žlezde pojačano rade, proizvodeći veliku količinu adrenalina, noradrenalina i steroidnih hormona kao što je kortizol. Ako je stres dugotrajan, žlezde se preopterećuju i ulaze u stanje privremeno smanjene funkcije.
Ukoliko ste relativno zdravi, žlezde će pokušati da nadoknade nedostatak tako što će rasti i postati hipertrofične (abnormalno uvećane).
Međutim, u slučaju da se stres nastavi, iscrpeće se i potom ostati u stanju hronične hipofunkcije (smanjene funkcije).
U ovom stadijumu lučenje adrenalina nepredvidljivo oscilira između ekstrema i kreće se od nedovoljnog do prekomernog koje uzrokuje napade panike i promene raspoloženja.
Krajnji ishod produžene insuficijencije nadbubrežne žlezde mogu da budu hronični umor, fibromijalgija, hronični bronhitis ili sinusitis i autoimuni poremećaji, od lupusa do reumatoidnog artritisa.
Ove žlezde mogu proizvoditi previše jednog ili više hormona, što je uzrokovano promenama u njihovoj funkciji ili prekomernim stimulisanjem hipofize. Simptomi i lečenje zavise od toga koji se hormon proizvodi u prekomernoj količini, androgeni steroidi, kortikosteroidi ili aldosteron.
ANDROGENI STEROIDI
Prekomerna proizvodnja androgenih steroida (testosterona i sličnih hormona) vodi razvoju preteranih muških karakteristika, kako kod muškaraca, tako i kod žena. Blaga prekomerna proizvodnja androgena česta je pojava, a dovodi do povećanog rasta dlake.
Prava virilizacija je retka i pogađa samo jednu do dve na svakih 100.000 žena, a manifestuje se dlakavošću lica i tela, ćelavošću, aknama, produbljivanjem glasa i povećanjem mišićne mase. Materica se smanjuje, klitoris povećava, grudi postaju manje, normalna menstruacija prestaje, a povećava se seksualni nagon.
KORTIKOSTEROIDI
Prekomerna proizvodnja kortikosteroida dovodi do Kušingovog sindroma. Poremećaj funkcije hipofize može uzrokovati pojačano lučenje kortikotropina, hormona koji kontroliše nadbubrežne žlezde.
Pošto kortikosteroidi menjaju količinu i raspodelu telesne masti, osoba sa Kušingovim sindromom obično ima veliko okruglo lice (poput meseca), dok se u celom gornjem delu tela povećava količina masnog tkiva posebno na vrhu leđa (bivolska grba).
Prsti, šake i stopala su obično tanki u odnosu na zadebljalo telo, a mišići gube obim, što dovodi do slabosti. Koža postaje tanka, sklona modricama i slabo zarasta nakon podliva ili reznih rana. Po stomaku se mogu razviti grimizne pruge koje izgledaju poput strija.
Visok nivo kortikosteroida vremenom povećava krvni pritisak, slabi kosti (dolazi do osteoporoze) i dovodi do smanjenja otpornost na infekcije. Povećava se rizik od nastanka bubrežnih kamenaca i šećerne bolesti, a mogu se pojaviti duševni poremećaji, uključujući depresiju i halucinacije.
Žene sa Kušingovim sindromom obično imaju nepravilan menstrualni ciklus, dok deca sa tim poremećajem rastu sporo i ostaju niža. Kod nekih ljudi nadbubrežne žlezde proizvode velike količine androgenih steroida, što dovodi do povećane dlakavosti lica i tela, ćelavosti i povećanog seksualnog nagona.
Dijagnoza se postavlja na osnovu visokih vrednosti kortizola u krvi i urinu, odsustva normalnog ritma lučenja kortizola i izostanka supresije kortizola u krvi tokom endokrinoloških ispitivanja, niskih vrednosti ACTH. CT i MRI pregledom abdomena obično se otkriva tumor.
Lečenje se zasniva na hirurškom odstranjivanju tumora, obično laparoskopski, što dovodi do izlečenja arterijske hipertenzije i ostalih poremećaja. Zbog ozbiljnih nuspojava, terapija lekovima primenjuje se samo kada je hirurško lečenje kontraindikovano.
ALDOSTERON
Prekomerna proizvodnja aldosterona (hiperaldosteronizam) iz nadbubrežnih žlezda menja nivo natrijuma, kalijuma, bikarbonata i hlorida u krvi, te dovodi do visokog krvnog pritiska, slabosti i, retko, do paralize.
Uzrokuje 10% svih arterijskih hipertenzija. Proizvodnjom aldosterona delimično upravlja kortikotropin iz hipofize, a delimično kontrolni mehanizam u bubrezima.
Prekomerno lučenje ovog hormona može biti posledica benignog tumora u nadbubrežnoj žlezdi (Konov sindrom), ali i odgovor na neke bolesti (ako je krvni pritisak vrlo visok ili ukoliko je sužena arterija koja bubrege snabdeva krvlju).
Povećana produkcija aldosterona može dovesti do niskog nivoa kalijuma, uzrokujući slabost, trnjenje udova, stezanje mišića i paralizu. Dolazi i do poremećaja u nervnom sistemu, neki pacijenti osećaju konstantnu žeđ i često mokre, dok kod drugih dolazi do promene ličnosti. Simptomi hiperaldosteronizma povezani su i sa konzumiranjem slatkog korena (Glycyrrhiza glabra) koji sadrži hemijski spoj vrlo sličan aldosteronu.
U slučaju prekomernog lučenja aldosterona, nadbubrežne žlezde ispituju se na adenom ili rak, a u dijagnostici se koriste CT ili magnetna rezonanca, mada je u nekim slučajevima radi utvrđivanja bolesti neophodan i hirurški zahvat. Kada se tumor ukloni, u oko 70% slučajeva krvni pritisak se vraća u normalu, a nestaju i drugi simptomi.
REČ STRUČNJAKA
Tumor nadbubrežnih žlezda
Feohromocitom je tumor srži nadbubrežnih žlezda, najčešće benigan i jednostran, ređe zloćudan i bilateralan (u deset posto slučajeva), a osnovni simptom je arterijska hipertenzija. Iako uzrokuje od 0,1 do 0,5 posto svih hipertenzija, zbog visoke smrtnosti usled neprepoznatog oboljenja neophodno je kod bolesnika uvek sprovesti skrining.
Ispoljavanje može biti veoma različito, od klasičnih napada hipertenzivnih kriza praćenih ubrzanim srčanim radom, preznojavanjem, mučninom, glavoboljom i nagonom na mokrenje, s normalnim krvnim pritiskom između napada.
Međutim, može da se manifestuje i perzistentnom hipertenzijom s povremenim krizama, raznim drugim simptomima ili potpuno asimptomatski. Dijagnoza se postavlja nalazom povišenih vrednosti kateholamina u urinu ili metanefrina i normetanefrina u krvi i urinu, CT i/ili MRI pregledom abdomena gde se otkriva tumor, ali je za definitivnu potvrdu potrebna MIBG scintigrafija hromafinog tkiva.
Lečenje je operativno, ali je uvek neophodna preoperativna priprema koju sprovodi endokrinolog zbog opasnosti od hipertenzivnih kriza. Lečenje hipertenzivnih kriza sprovodi se urgentno, jer je smrtnost 70 do 80 posto kod nelečenih pacijenata usled razvoja komplikacija (infarkt miokarda, srčane aritmije, plućni edem, moždani udar). Zbog toga, u slučaju da posumnjaju na feohromoctom, lekari daju strogo preporučenu antihipertenzivnu terapiju.
Kada je reč o tumorima nadbubrežne žlezde, uvek je neophodno isključiti feohromocitom. Operativni zahvat dovodi do izlečenja arterijske hipertenzije. Kod malignih feohromocitoma, koje se otkrivaju tek nakon pojave metastaza, primenjuju se razne vrste onkološke terapije. Važno je napomenuti da ovi tumori ponekad mogu biti nasledni.
Prof. dr Milica Medić Stojanoska, internista-endokrinolog, Klinički centar Vojvodine
