Simptomi iratabilnog kolona – bol u stomaku, grčevi, nadimanje, opstipacija i dijareja, mogu se sprečiti konzumiranjem mahunarki, koštunjavog voća, semenki bundeve i suncokreta
Nadraženo crevo (iritabilni kolon) predstavlja poremećaj u funkciji digestivnog trakta koji se manifestuje bolom u stomaku, grčevima, nadimanjem, osećajem nedovoljno ispražnjenih creva, zatvorom, prolivom ili kombinacijom ova dva simptoma, te pojavom sluzi u stolici.
Takođe, mogu se javiti glavobolja, umor, depresija, bol u donjem delu leđa, karlici ili butinama, obilne i bolne menstruacije, bol tokom polnih odnosa i česta ili hitna potreba za mokrenjem.
Najčešći uzroci
Ovo oboljenje najčešće je posledica nepravilne ishrane (pre svega manjka celuloznih vlakana), bogate rafinisanim, koncentrovanim ugljenim hidratima, povećanog unosa soli i masti, te konzumiranja brze hrane i grickalica.
Ostali faktori koji utiču na pojavu iritabilnog kolona jesu stres, infekcija probavnih organa, lekovi (antibiotici koji menjaju crevnu floru ili kolinergici i antikolinergici koji loše utiču na pokretljivost creva), pušenje, menstrualni ciklus, nedostatak sna.
Lečenje i prevencija
Terapija podrazumeva primenu medikamenata i promenu načina života, a propisuje se shodno simptomima. S obzirom na to da je stres jedan od glavnih faktora koji doprinosi razvoju bolesti, potrebno je predložiti bolesniku određene tehnike opuštanja ili pomoć psihoterapeuta.
Lekovi za smirenje mogu da smanje napetost za vreme najgorih simptoma, a u slučaju vrlo opasnih napada primenjuju se čak i antidepresivi. Treba izbegavati upotrebu laksativa (sredstva protiv zatvora) jer mogu da stvore zavisnost i oslabe funkciju creva.
Planirajte jelovnik
Sindrom nadraženog creva retko se javlja ukoliko se u organizam unosi dovoljno vlakana.
U ishranu treba uvesti hranu bogatu biljnim vlaknima, koja poboljšava rad creva, a uz to se preporučuje uzimanje veće količine tečnosti i izbegavanje “teških” namirnica.
Preporučuje se povećan unos povrća i voća (pet porcija dnevno), uključujući mahunarke, koštunjavo voće i semenke bundeve i suncokreta.
Iz jelovnika je neophodno izbaciti pšenične mekinje i druga nerastvorljiva vlakna koja mogu da nadraže creva. Savetuje se korišćenje maslinovog ulja i jela od integralnih žitarica.
Treba izbegavati upotrebu životinjske masti, mesnih prerađevina, masne i začinjene hrane, koncentrovane skrobne namirnice (peciva, kolači, keks, čips…).
Preporučuje se konzumiranje jogurta sa probioticima i mlečnih proizvoda sa manjim procentom mlečne masti.
Ako postoji sumnja na preosetljivost na hranu, neophodno je prepoznati izazivače i izbaciti ih iz ishrane.
Stručnjaci savetuju uzimanje čestih i manjih obroka sa niskim sadržajem masnoće koji se ne zadržavaju u želucu previše dugo i ne stvaraju osećaj nadutosti i iritacije.
Ishrana u fazi bola
U slučaju bolova u stomaku, trebalo bi izbegavati sve mlečne proizvode sem jogurta (regeneriše crevnu mikrofloru, smanjuje nadutost i gasove).
Za doručak se preporučuje ovsena kaša: ovas koji je preko noći odstajao potopljen u vodi ujutro procediti i kuvati u sojinom ili pirinčanom mleku.
Jesti bareno povrće, lagane supe, pire od jabuka, voće i jogurt sa probioticima, potom dodati ribu, integralni pirinač i ostale žitarice, kao i mahunarke.
Vratiti se na normalnu ishranu kad se simptomi povuku. Ako pacijent ima jake bolove u želucu, naročito ako su praćeni temperaturom, povraćanjem ili pojavom krvi u stolici, odmah potražiti pomoć lekara.
Kako sprečiti nadimanje
Nadimanje zbog zadržavanja tečnosti uglavnom je posledica uzimanja velike količine soli.
Potrebno je smanjiti unos natrijuma i izbegavati mesne prerađevine (slanina, šunka, kobasice i usoljeno meso i riba, svi konzervisani proizvodi), industrijski proizvedena jela, brzu hranu, grickalice.
Povrće ne treba kuvati u slanoj vodi i dodavati so već začinjenoj hrani. Jesti krastavce, peršun, mlad kukuruz, mladu koprivu.
U slučaju nadimanja zbog problema s varenjem, izbegavati gazirane napitke, smanjiti unos kafe i alkohola.
Za vreme obroka ne uzimati vodu i sokove, jer se na taj način razređuju želudačna kiselina i enzimi za varenje, čime se usporava prolazak hrane kroz digestivni trakt. Tečnost treba piti tek pola sata posle jela.
Nakon obroka ne preporučuje se konzumiranje voća – treba sačekati da prođe bar jedan sat, jer zbog započetog procesa varenja i velike količine voćnog šećera, može doći do brže fermentacije, a samim tim i do poremećaja probave, što dovodi do neprijatnog osećaja nadutosti.
