Iako je u Srbiji učestalost obolevanja od kolorektalnog karcinoma srednja – sa 46 obolelih na 100.000 stanovnika (svake godine 4.000 novoobolelih) – najveći problem je u velikoj stopi smrtnosti. Razlog tome je što se bolest otkriva u poodmaklim fazama, kad su mogućnosti lečenja znatno ograničene.
Bolest kao ogledalo naših navika
Da bi se bolest otkrila na vreme, treba uraditi skrining u cilju ranog otkrivanja, a veoma je važna i preventivna mera, odnosno zdrav način života, ističu predsednik Udruženja medicinskih onkologa Srbije (UMOS) dr Siniša Radulović i načelnik dnevne bolnice za gastroenterologiju i hepatologiju dr Nenad Mijalković povodom Meseca borbe protiv raka debelog creva. Prema rečima dr Radulovića, u Srbiji je skrining dobro organizovan budući da u svaki dom zdravlja može da se odnese stolica radi provere hemoglobina, što bi, kako je rekao, trebalo da radi svako posle 50. godine, i to jednom u pet godina. Nakon toga, ukoliko je to potrebno, radi se kolonoskopija.
„Samo deset odsto karcinoma debelog creva nasledno je, sve ostalo nastaje tokom života zbog uticaja sredine i načina života“, rekao je dr Nenad Mijalković.
On je naveo da u Sjedinjenim Američkim Državama smatraju da pravilnom primenom prevencije učestalost karcinoma debelog creva može da se smanji do 50 odsto, na prvom mestu fizičkom aktivnošću – potrebno je biti aktivan najmanje 60 minuta tokom dana, bar tri puta nedeljno.
Na učestalost oboljenja utiču i tip gojaznosti, visok nivo triglicerida, sedalni način života, hipertenzija, a ako su pozitivna najmanje tri faktora – možemo reći da neko ima metabolički sindrom.
Krv u stolici – glavni signal
Prema rečima dr Mijalkovića, simptomi raka debelog creva javljaju se kasno, što je, uostalom, glavni problem u slučaju svih vrsta karcinoma.
„Na problem može ukazati pojava krvi u stolici i tada momentalno mora da se uradi kolonoskopija, čak i ispitivanje stolice na mikroskopsko krvarenje, koje se standardno radi, ali nekad može da bude lažno, tako da je najsigurnije uraditi kolonoskopiju, naročito posle 50. godine. Svaki polip koji se vidi u fazi dok još nije postao malignog karaktera rešava se endoskopskom resekcijom i na taj način ljudima se spasava život“, rekao je on.
Rano otkrivanje spasava život
Stopa preživljavanja u prvoj fazi bolesti je 100 procenata, u drugoj 90 odsto, dok je u trećoj fazi, kad polip postane maligni tumor i raširi se lokalno na žlezde, 30 do 70 odsto. U četvrtoj fazi razvijaju se i metastaze, ali je zahvaljujući najmodernijem pristupu učinjen ogroman napredak u poslednjih 15 godina.
„Do 2000. godine takvim pacijentima mogli smo produžiti život do šest meseci. Danas, međutim, uz pravilnu terapiju oni mogu kvalitetno da žive s metastazama i do tri godine“, istakao je dr Mijalković.
Cigarete i gojaznost najveća pretnja
S prestankom pušenja 20 odsto rizika od obolevanja nestaje, a skoro još toliko ako se eliminiše gojaznost. Doktor Radulović napomenuo je da gojaznost predstavlja čak i veću opasnost od cigareta.
„Sve bolesti u stomaku su pritajene, ne postoje specifični simptomi, eventualno dolazi do promena konzistencije stolice, a najčešće se problem previdi. To može trajati mesecima i pacijenti se obraćaju za pomoć tek u momentu kad su malaksali, anemični, gube na težini“, rekao je dr Radulović.
Prema njegovim rečima, iako bolest nije tipična za mlađe ljude, od kolorektalnog karcinoma mogu da obole i mladi ukoliko se u njihovoj porodici češće javljaju bolesti debelog creva, što se utvrđuje genetskom analizom.
Što više vlakana na meniju
Pravilna ishrana jedan je od stubova zdravlja i prevencija niza oboljenja, među kojima je i kolorektalni karcinom. Doktor Radulović naveo je primer jednog plemena u Africi u kome niko nikad nije imao karcinom debelog creva pošto njegovi pripadnici jedu isključivo žitarice.
Da je pravilna ishrana od velikog značaja, istakli su i dr Mijalković i dr Radulović, navodeći da nedeljni unos crvenog mesa treba da bude do 500 mg, da dve trećine tanjira treba da bude popunjeno povrćem u svim bojama, da treba jesti kupus, pasulj, krompir i integralni hleb, a izbegavati pekare, brzu hranu, turšiju i sušeno meso, te voditi računa da se ne ugojimo više od 10 do 15 odsto od svoje idealne težine.
Foto: Guliver/Thinkstock
OSTALE SAVETE POTRAŽITE U MAGAZINU MOJE ZDRAVLJE!
PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: www.facebook.com/topzdravlje
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
