Kad kupuju probiotike za decu, roditelji treba da čitaju deklaracije. Na njima piše koje sojeve oni sadrže, a od toga zavisi i na šta deluju. Većina ih pomaže u borbi s dijarejom, a noviji sojevi i u lečenju alergija, posebno ekcema.
Lečenje ekcema
Otkako je pre više od sto godina čuveni ruski naučnik Ilja Iljič Mečnikov otkrio da probiotici povoljno utiču na ljudsko zdravlje i za to dobio Nobelovu nagradu – počelo je i zanimanje nauke za njih.
Brojna istraživanja pokazala su da probiotici mogu delovati na sam uzrok bolesti, ali i da su veoma korisna pomoćna terapija, te dobra preventiva.
Da bi se uopšte razumelo šta su probiotici i kako deluju, Dr Nevenka Raketić, specijalista pedijatrije i imunologije u Ordinaciji iz pedijatrije „Dr Raketić“ u Beogradu, objašnjava da su naučni radovi dokazali kako veliku ulogu u očuvanju ljudskog zdravlja ima normalna flora creva, to jest makrobiota.
„Makrobiotu čine probiotici i prebiotici, pri čemu su probiotici zapravo dobre bakterije, a prebiotici posebni šećeri koji omogućavaju rast i razmnožavanje probiotika.
Osim u čovekovom digestivnom sistemu, probiotici se mogu naći i u pojedinim namirnicama, i to fermentisanim, poput jogurta, kao u i preparatima s probioticima, tj. suplementima“, kaže doktorka, dodajući da je značaj makrobiote ogroman, posebno u detinjstvu.
Naime, naseljavanje digestivnog trakta mikrobiotom počinje još u trudnoći, a nastavlja se tokom samog čina rođenja, posebno ako se porođaj odvija prirodnim putem, kao i preko dojenja. Razlog je to što u majčinoj vaginalnoj flori, kao i u mleku – ima dosta probiotika i prebiotika.
Deluju i preventivno
Osim uobičajene primene – u slučaju dijareje i tokom antibiotske terapije – poslednjih godina, ističe dr Nevenka Raketić, sve se više istražuje nova uloge probiotika.
Pokazalo se, naime, da probiotici povećavaju aktivnost ćelija imunosistema – fagocita i T pomoćničkih limfocita, kao i stvaranje određenih antitela, kakav je sekretorni IgA. Zbog toga oni posredno deluju na poremećaje imunosistema, posebno na alergijske bolesti
„Sojevi probiotika Lactobacillus paracasei i casei obnavljaju crevnu barijeru, što onemogućava prolaz alergena i patogenih bakterija kroz sluzokožu creva. Zato su posebno korisni u slučaju alergijskog rinitisa, bronhijalne astme, ali i alergija na hranu, posebno na belančevine kravljeg mleka“, navodi doktorka.
Ona posebno naglašava povoljno dejstvo ovih sojeva u slučaju još jedne alergijske bolesti, a to je atopijski dermatitis ili ekcem, veoma neprijatan i prilično čest problem kod dece.
U praksi je potvrđeno da neprekidna tromesečna upotreba probiotika smanjuje jačinu i rasprostranjenost manifestacija ekcema.
„Time se smanjuje i primena prilično agresivne terapije kortikosteoidnim preparatima, koji su osnova lečenja ove bolesti. Čak i preventivna primena ovih sojeva probiotika ima odličan efekat na ekcem. To je dokazano kad su sojevi laktobacila davani majkama koje su bile atopičari, kao i njihovim bebama u prvih šest meseci života, što je smanjilo ispoljavanje simptoma atopijskog dermatitisa“, kaže doktorka, napominjući kako možemo očekivati da se u budućnosti probiotici koriste i za neke druge bolesti.
Nedostatak parazita menja odbrambene reakcije
Objašnjavajući kako probiotici deluju na alergije, dr Nevenka Raketić kaže da dete odmah po rođenju i u prvim mesecima života nema razvijen imunosistem, niti pak digestivni sistem, koji tek naseljavaju faktori mikrobiote, dakle – probiotici i prebiotici.
„U okviru imunosistema postoje dva odgovora – Th1 i Th2. Oni bi trebalo da budu u ravnoteži. Th1 odbrambeni je odgovor na bakterije i viruea, a Th2 uobičajen odgovor na parazite. Međutim, kako danas u spoljnoj sredini nema parazita, taj se odgovor pojačava i ispoljava u vidu alergijske reakcije.
Kod fetusa normalno preovlađuje Th2 tip odgovora, a posle rođenja i pri susretu s prvim mikroorganizmima jača Th1 odgovor, te se tako ova dva kraka dovode u ravnotežu“, kaže ona, navodeći da upravo primena probiotika u najranijem uzrastu stimuliše Th1, a oslabljuje Th2, to jest alergijski tip odgovora.
To, dodaje, potvrđuju nalazi brojnih radova koji ukazuju na to da je mikrobiota drugačija kod dece koja su sklona alergijama i u čijim crevima ima manje bifidobakterija, a posebno laktobacilusa.
