Ova mnogima omiljena namirnica, u našoj ishrani uglavnom je prisutna u rafinisanom obliku koji, nažalost, ne samo da nije hranljiv, već je i prilično štetan
Pirinač su u ishrani prvi počeli da koriste Kinezi, i to još pre 5.000 godina, a danas ga troše Japanci – oko 150 kg po glavi stanovnika godišnje. I u našoj zemlji pirinač je često na meniju, ali uglavnom u prerađenom, rafinisanom obliku (takozvani beli) koji je zbog negativnog delovanja na ljudsko zdravlje proglašen jednom od četiri “bele smrti”.
Zašto je beli pirinač štetan?
U davna vremena ljudi su jeli isključivo integralni pirinač. Kada su u 19. veku mlinari sa Dalekog istoka otkrili da opna sa pirinča može da se skine određenim postupkom, nastao je beli pirinač. S obzirom na to da je prerada pirinča bila skupa, rafinisani oblik bio je dostupan samo bogatima, dok se integralni smatrao hranom siromašnih. Beli pirinač predstavljao je statusni simbol i svi koji su mogli da ga priušte davali su mu prednost nad smeđim. Međutim, ubrzo je utvrđeno da osobe koje konzumiraju isključivo nutritivno osiromašeni beli pirinač, sa manjkom vitamina B1, obolevaju od bolesti poznate kao beriberi. Osim toga, ovako prerađena namirnica dovodi do naglog porasta šećera u krvi, ali i njegovog iznenadnog pada, što predstavlja pravi šok za čovekov organizam. Zbog toga se beli pirinač smatra jednim od uzročnika pojave dijabetesa, što su neke nove studije i dokazale.
Prednosti integralnog pirinča
Nutricionisti savetuju da se integralni pirinač uvrsti u svakodnevni jelovnik kao nezaobilazan deo zdrave i dijetalne ishrane. Pod integralnim pirinčem podrazumeva se onaj sa odstarnjenom plevom, ali sa celom opnom koja je prava riznica vitamina, prevashodno B kompleksa, koji deluju umirujuće na nervni sistem. Od minerala su najzastupljeniji kalcijum, silicijum, fosfor, magnezijum i gvožđe, koji blagotvorno utiču na zdravlje kože, kose i zuba. Svi ovi sastojci gube se preradom, te je prednost integralnog nad belim pirinčem očigledna. Osim toga, ova vredna namirnica brže stvara osećaj sitosti, a sadrži i vlakna koja su neophodna za pravilno varenje i prevenciju i lečenje opstipacije. Upotreba integralnog pirinča savetuje se svima koji vode računa o zdravlju, osobama koje žele da smršaju, regulišu šećer i holesterol u krvi i snize krvni pritisak, kao i onima koji pate od različitih bolesti organa za varenje.
Kalorijska vrednost
Obe vrste pirinča sadrže veliku količinu ugljenih hidrata, a njihova kalorijska vrednost u 100 g iznosi 340 kcal. Ipak, integralni pirinač brže stvara sitost, te ga je potrebno jesti u manjoj količini, dok njegova biljna vlakna potpomažu oslobađanje starih naslaga iz creva. Pogodan je za ishranu osoba alergičnih na gluten, kao zamena za pšenicu i druge žitarice koje ga sadrže. Lako se vari i odličan je izbor za dijetu i detoksikaciju organizma.
Vrste integralnog pirinča
Danas postoji oko 1.000 vrsta pirinča, a jedna od podela odnosi se na dužinu njegovog zrna. Pirinač dugog zrna ostaje rastresen nakon kuvanja i pogodan je za pripremu pilava, dok onaj srednjeg i okruglog zrna postaje lepljiv tokom kuvanja i odličan je za pripremu sutlijaša. Najpoznatije vrste pirinča dugog zrna jesu basmati, jasmin, crveni i crni pirinač, dok u drugu pomenutu grupu, između ostalog, spada i naš običan, takozvani kočanski pirinač. Bez obzira na dužinu zrna, sve vrste pirinča su lekovite i preporučljive za ishranu, pod uslovom da je reč o celovitom zrnu.
Pravilno kuvanje
O načinu kuvanja pirinča naročito vode računa makrobiotičari. Oni savetuju da se pirinač 12-24 sata pre kuvanja potopi u vodu kako bi se pokrenula životna energija, odnosno proces klijanja, što povećava bogatstvo amino-kiselinskog sastava, pa se dobija još dragocenija namirnica za zdravlje čoveka. Osim toga, poboljšava mu se ukus i skraćuje proces kuvanja. Pirinač treba kuvati u dva puta više vode, sa malo soli, na minimalnoj temperaturi, oko 50 minuta.
Integralni pirinač lekovita dejstva
Smanjuje rizik od dijabetesa
Za razliku od belog pirinča koji doprinosi razvoju dijabetesa tipa 2, integralni pirinač dokazano smanjuje rizik od nastanka ovog ozbiljnog oboljenja, i to za čak 36%. Kinezi i Japanci koji konzumiraju veliku količinu pirinča vrlo retko obolevaju od dijabetesa. Jedan od razloga je taj što integralni pirinač sporije podiže nivo šećera u krvi, za razliku od belog koji, slično kao i šećer, izaziva nagli skok i pad glukoze.
Crveni pirinač snižava holesterol
Ova vrsta pirinča dokazano deluje u slučaju povišenih triglicerida i holesterola u krvi. Njegovim konzumiranjem postiže se snižavanje LDL (lošeg) holesterola, a podiže nivo dobrog, takozvanog HDL holesterola. Neka istraživanja pokazala su da se nakon samo osam nedelja njegovog konzumiranja, ukupni holesterol smanjuje za 22%, LDL za 28%, trigliceridi za 32%, dok koncentracija HDL holesterola poraste za 20%.
Protiv hipertenzije
Kada osetite da vam je skočio pritisak, odmah treba početi primenu dijete na bazi pirinča.
Dijeta podrazumeva upotrebu isključivo neslanog pirinča tokom dva-tri dana. Pored toga, dozvoljeno je piti vodu ili biljne čajeve za snižavanje pritiska.
Protiv dugotrajnog proliva
Pomešati tri kašike brašna od celog (integralnog) zrna pirinča sa istom količinom mlevenog ovsa pa preliti litrom ključale vode i ostaviti da odstoji poklopljeno dva sata. Kada se ohladi, dodati sok od dunje i jesti ovu kašu tri puta dnevno pre jela.
Lepljivi pirinač – lek za stomačne tegobe
Kada se kuva u više vode nego obično, dobija se takozvani lepljivi pirinač koji je pogodan za terapiju gastrointestinalnih tegoba, ali i smanjuje znojenje i česte prolive. Ukoliko osetite simptome karakteristične za gastritis ili čir, pojedite ovako pripremljen pirinač koji će obložiti zidove želuca i vrlo brzo ublažiti tegobe.
Protiv kolitisa
Skuvajte pirinač u malo vode i začinite ga limunom i maslinovim uljem. U slučaju akutnog kolitisa, savetuju se tri tanjira ovako pripremljenog pirinča dnevno, dok se za hronična stanja preporučuje 2-3 puta nedeljno, tokom tri meseca.
