Sitni zdravstveni problemi – povišena telesna temperatura, opekotine od sunca ili blage povrede – mogu izazvati velike neprijatnosti na letovanju, pa u prtljagu obavezno treba da se nađe i mala putna apoteka. Ovo se posebno odnosi na porodice s decom ili ukoliko planirate aktivni odmor koji podrazumeva dosta hodanja.
Stomačni problemi
Promena režima ishrane na letovanju i konzumiranje vode sa česmi mogu izazvati gorušicu, zatvor ili proliv. Zbog toga u putnoj apoteci treba imati sredstva (obično šumeće tablete) koje ublažavaju želudačnu kiselinu i smanjuju refluks.
Takođe, u slobodnoj prodaji mogu se pronaći i medikamenti protiv gasova i osećaja nadutosti.
Protiv proliva je najbolje izabrati proverene lekove – antidijaroike, isto kao i za otklanjanje zatvora (laksative u vidu dražeje
ili čepića za decu i odrasle).
Probiotici mogu biti od velike pomoći u slučaju svih vrsta probavnih tegoba, pa ih obavezno treba poneti na putovanje.
Opekotine od sunca
Zaštita kože podrazumeva izbegavanje sunca tokom najtoplijeg dela dana i obavezno korišćenje krema s visokim zaštitnim faktorom. Nakon sunčanja preporučuju se hidratantni losioni ili mleka koji koži vraćaju vlagu i elastičnost. Ako se ipak desi da koža izgori, osim već proverenih sredstava, poput hladnog jogurta ili leda, savetuje se i upotreba starog dobrog jekoderma, koji će ublažiti crvenilo i bol.
Povišena temperatura
Usled prehlade ili izlaganja suncu može doći do skoka telesne temperature, naročito kod dece. Ukoliko nema drugih tegoba (mučnina, povraćanje, glavobolje…), treba koristiti lek na bazi paracetamola, koji je ujedno antipiretik (snižava temperaturu) i analgetik (otklanja bol). Pored toga što brzo i efikasno deluje, bezbedan je za decu, trudnice i osobe s osetljivim želucem.
Sitne povrede
Putna apoteka treba da sadrži pakovanje flastera različitih veličina, kojima će se sitne povrede ili žuljevi zaštititi od spoljnih uticaja.
U saniranju posekotina ili oderotina ne preporučuje se upotreba alkohola, hidrogena ili drugih sredstava za dezinfekciju, koji mogu iritirati kožu, već je dovoljno da se koža oko rane dobro opere čistom vodom i sapunom, osuši i zaštiti flasterom.
Poželjno je poneti antiseptik širokog spektra za lokalnu upotrebu, a najbolje je koristiti mast koja, naneta u tankom sloju, efikasno dezinfikuje povredu, sprečava infekciju i ubrzava zarastanje.
U slučaju pojave žuljeva, okolnu kožu treba oprati vodom, a plik pažljivo probušiti iglom. Kada tečnost istekne, odvojeni sloj kože treba blago pritisnuti da se zalepi, a potom ga zaštititi flasterom.
Ukoliko pak uklonite kožu sa celog žulja, pojaviće se otvorena bolna rana koja je podložna infekcijama.
Otekle noge
Vrućina, dugotrajno hodanje i blaga dehidratacija glavni su uzročnici otoka i bolnih nogu. U tom slučaju od velike pomoći može biti tuširanje naizmenično mlakom i hladnom vodom.
U putnoj apoteci obavezno treba imati odgovarajuću mast ili gel s eukaliptusom, alojom ili divljim kestenom, koji ublažavaju takve tegobe i hlade kožu.
Alergije i ujedi insekata
Alergične osobe, kao uostalom i hronični bolesnici, na odmor obavezno moraju poneti sve lekove koje im je propisao lekar. Ukoliko pak iznenada dođe do lakšeg oblika alergije, od velike pomoći mogu biti šumeće tablete kalcijuma i vitamina C.
U težim oblicima, posebno ukoliko se radi o deci, ne treba eksperimentisati sa antihistaminicima, već je neophodno obratiti se lekaru.
Sredstva protiv ujeda insekata, u vidu kreme ili spreja, takođe je neophodno poneti na putovanje, kao i fenistil gel ili neki sličan preparat koji ne sadrži bornu kiselinu.
