Trudnoća je jedan od najzahtevnijih perioda u životu žene, koji povećava nutritivne potrebe organizma.
Ishrana majke utiče na ishod trudnoće, zbog čega je važno da trudnica od početka bude na optimalnom režimu ishrane koji zadovoljava energetske potrebe, kao i potrebe za pojedinim nutritivnim komponentama – proteinima, ugljenim hidratima, mastima, kao i za vitaminima i mineralima. Najbolje je da se povećane potrebe za nutrijentima zadovolje raznovrsnom, dobro izbalansiranom ishranom, a u situaciji kada to nije moguće postići, koriste se dodaci ishrani (dijetetski suplementi).
Suplementi u trudnoći
U Srbiji ne postoje zvanične preporuke za primenu određenih suplemenata u trudnoći, ali trudnicama se najčešće prepisuju sledeći dijetetski suplementi:
FOLNA KISELINA
Lekari često preporučuju unos suplemenata folne kiseline pre trudnoće i tokom ovih devet meseci. Nedovoljan unos folne kiseline može dovesti do rizika od pojave defekta neuralne cevi. Žene koje su na terapiji antikonvulzivima ili oralnim kontraceptivima imaju povećan rizik od deficita folate.
Preporučen dnevni unos u periodu pre začeća je 400 μg, a u trudnoci 600 μg. Preporuke su zasnovane na studijama koje su dokazale da suplementacija pre začeća može smanjiti pojave defekta za 50%, dok se ženama koje su već rodile dete sa defektom neuralne cevi preporučuje da mesec dana pre začeća pa sve do 12. nedelje trudnoće uzimaju 4 mg folne kiseline.
GVOŽĐE
Dodatne količine gvožđa u trudnoći neophodne su zbog povećanog volumena krvi majke, a potrebe se mogu povećati i do 50% na kraju trećeg trimestra. Potreba za ovim mineralom naglo raste nakon 20. nedelje trudnoće. Gvožđe je neophodno za formiranje crvenih krvnih zrnaca, tačnije njihove komponente – hemoglobina, a u hrani se nalazi često u malim količinama i u formi koja se malo apsorbuje. Preporučeni dnevni unos je 27 mg/dan što je znatno više u odnosu na uobičajene potrebe od 18 mg/dan.
Studije ukazuju na direktnu vezu između nivoa gvožđa i kognitivnih funkcija kod beba. Pošto se potrebe za gvožđem ne mogu zadovoljiti ishranom, preporučuje se suplementacija od 30 mg gvožđa dnevno između obroka (ali ne sa mlekom, čajem ili kafom koji mogu ometati apsorpciju) u toku drugog i trećeg trimestra, ali samo onim ženama kod kojih je nivo hemoglobina ispod 110 mg/l u drugom trimestru i manji od 105 mg/l u trećem trimestru.
VITAMIN D
Potrebe za ovim vitaminom nisu povećane u trudnoći, ali jesu za kalcijumom čiju koncentraciju i metabolizam kostiju kontroliše. Deficit tokom trudnoće može dovesti do: poremećaja metabolizma kalcijuma kod majke i deteta i slabljenja kostiju majke. Ne postoji opšta preporuka sa preporučenim dnevnim unosom u trudnoći sem u velikoj Britaniji (gde se preporučuje suplementacija od 10 μg dnevno trudnicama koje spadaju u rizične kategorije na razvoj fetusa (one koje ne unose hranom dovoljne količine ovog vitamina ili se ne izlažu sunčevim zracima u dovoljnoj meri).
JOD
Deficit ovog minerala izaziva hipotireozu štitaste žlezde ploda, niži koeficijent inteligencije u krajnjoj liniji i mentalnu retardaciju kod fetusa. S obzirom na to da se u našoj zemlji kuhinjska so jodira, ne postoji preporuka za suplementaciju joda u trudnoći.
KALCIJUM
U trudnoći se, pod uticajem hormona, povećava resorpcija kalcijuma iz hrane pa se smatra da suplementacija nije potrebna. Izuzetak su trudnice adolescentkinje kod kojih još nije završena mineralizacija kostiju i trudnice na posebnom režimu ishrane (vegeterijanci i osobe netolerantne na laktozu) kojima se preporučuje konzumiranje namirnica bogatih kalcijumom (sojino mleko i drugi proizvodi od soje, suvo i jezgrasto voće).
TEKST: MR PH JASMINA TIMIĆ, KATEDRA ZA BROMATOLOGIJU, FARMACEUTSKI FAKULTET BEOGRAD
