Ako mališan ne vidi dobro, neće se žaliti, ali se neretko dešava da na takve smetnje reaguje ljutnjom ili neraspoloženjem.
Roditelji se često pitaju kako se može ustanoviti da beba ne vidi dobro. O tome koji su najčešći simptomi problema s očima i šta u takvim slučajevima treba preduzeti razgovarali smo sa dr Anom Georgijević Nenadić, oftalmologom Doma zdravlje ”Dr Ristić”.
Prvi signali slabovidosti kod dece
Razvoj vida je dinamičan proces: kako beba raste, tako to čulo postaje sofisticiranije, a razvoj se završava oko pete godine.
Do četvrte nedelje beba opaža samo svetlost, zatim uočava pojedine objekte, dok od šestog meseca počinje da se fokusira na predmete.
Pravilan razvoj funkcije vida veoma je važna komponenta odrastanja i ukoliko postoje smetnje, to će se odraziti na psihomotorni razvoj deteta, a kasnije i na njegov kvalitet života.
Ukoliko ne vidi dobro, mališan se neće žaliti, ali se neretko dešava da na takve smetnje reaguje ljutnjom, agresivnošću ili neraspoloženjem. U velikom broju slučajeva roditelji njegovo ponašanje tumače pogrešno i ne pada im na pamet da dete tako reaguje zato što slabo vidi.
PROČITAJTE I… Boravak na otvorenom za bolji vdi
”Najčešći problemi s vidom kod dece jesu kratkovidost (miopija), dalekovidost (hipermetropija) ili astigmatizam, skretanje oka (strabizam ili razrokost) i nedovoljno razvijen vid ili slabovidost.
Kod malog broja mališana reč je o očnim bolestima – katarakti, glaukomu, nistagmusu, aniridiji, oštećenju vidnog živca, retinopatiji (koja se javlja kod prevremeno rođene dece), nekim vrstama tumora oka (npr. retinoblastom) i spuštenom gornjem kapku”, ističe dr Ana Georgijević Nenadić.
Najčešći simptomi slabovidosti
Razvoj vida treba brižljivo pratiti i na vreme reagovati na svaki poremećaj. Savet je da se dete stalno posmatra tokom svakodnevnih, rutinskih aktivnosti, kao što su igra, hodanje, crtanje, pisanje…
Neophodno je analizirati držanje tela, glave i vrata (krivljenje vrata čest je znak slabovidosti), pratiti da li dete trlja oči. Posebnu pažnju treba obratiti na mališana dok gleda televiziju – da li se približava ekranu i s koje udaljenosti prati program.
Posmatrajte svoje dete: da li gleda širom otvorenih očiju ili žmirka, škilji ili pak zatvara jedno oko. Svi ovi simptomi mogli bi ukazivati na to da na jedno oko bolje vidi ili da mu gledanje na oba oka stvara nelagodnost.
”Čim primete da postoji problem s vidom, roditelji odmah moraju odvesti dete na pregled, bez obzira na uzrast. Ne treba čekati da poraste, pa tek onda planirati odlazak oftalmologu.
Neki od pokazatelja da mališan možda ne vidi dobro jesu i ovi: detetu očne jabučice ne stoje pravo, odnosno jedno oko skreće ka nosu ili upolje (strabizam ili razrokost), zenica nije crna, već je siva ili bela, ima mutne rožnjače (prednji, providni deo oka ispred zenice), često pravi kratke i brze pokrete očiju levo-desno (nistagmus), sudara se s predmetima i nameštajem.
Kod odraslijeg deteta lakše je ustanoviti problem: primiče glavu kada nešto crta, piše ili čita, žali se na glavobolju, a može i artikulisati problem i reći da ne vidi dobro”, objašnjava naša sagovornica.
