Dok visok krvni pritisak razara kardiovaskularni sistem, nizak krvni pritisak (hipotenzija) nije toliko opasan.
Ipak, budući da smanjuje dotok krvi u organe, s vremenom dolazi do slabije ishranjenosti tkiva.
Najočigledniji zdravstveni problemi mogu nastati kada krvni pritisak padne iznenada, jer tada mozak ne dobija dovoljno krvi adekvatno, pa se javljaju vrtoglavica i nesvestica.
Vrednosti krvnog pritiska zavise od mnogih faktora, uzrok ponekad nije poznat, a važno je napomenuti da ono što je hipotenzija za jednu osobu, može biti ”normalan” pritisak za drugu.
Ponekad je to stanje povezano sa trudnoćom, hormonalnim poremećajima, dejstvom nekih lekova, srčanom artimijom, raznim zdravstvenim poremećajima, ali i telesnom masom i starosnom dobi.
Rizik od pojave hipotenzije povećava se s godinama, najviše zbog promena nastalih usled starenja, a dokazano da do 20% ljudi iznad 65 godina ima takozvanu posturalnu hipotenziju.
Bolesti koje ponekad izazivaju ovu vrstu hipotenzije jesu amiloidoza, nedostatak vitamina, povrede kičmene moždine i karcinomi, naročito rak pluća i pankreasa.
Koliki je nizak krvni pritisak?
Kada se govori o hipotenziji, misli se na vrednosti pritiska niže od 100/60 mmHg, izmerene nekoliko puta u ambulantnim uslovima.
Postoje razne vrste niskog krvnog pritiska, ali svaka od njih manifestuje se sličnim simptoimima (vrtoglavica, umor, pospanost, zevanje, malaksalost, loša koncentracija i nedostatak energije).
Takođe, mogu se javiti i anksioznost ili depresija, osećaj jakog lupanja srca, znojenje…
Naravno, ove tegobe ne javljaju se svakodnevno i kod svih hipotenzičara, mada nekad i potpuno izostaju.
Ako je za utehu, osobe koje imaju nizak krvni pritisak izložene su manjem riziku od srčanog udara i oboljenja srca i bubrega, ali ovo stanje ne treba zanemarivati jer može ukazivati na neko drugo oboljenje.
Šta uzrokuje hipotenziju? Bolest, hrana ili nešto treće?
Osim trajno niskog pritiska (hronična primarna, konstitucionalna ili idiopatska hipotenzija), kojem ne može da se otkrije uzrok, postoji i sekundarna hipotenzija, uzrokovana različitim zdravstvenim tegobama, lekovima, fizičkom aktivnošću, starosnom dobi.
Postoje i stanja naglog pada pritiska, poput postprandijalne ili ortostatske hipotenzije, koja se javlja kod određenog broja ljudi neposredno nakon jela, najčešće kod starijih osoba sa inače povišenim pritiskom ili poremećajima nervnog sistema.
Trajno nizak krvni pritisak retko je pokazatelj ozbiljnog zdravstvenog poremećaja, jer se organizam navikao na njega i često ne uzrokuje nikakve simptome.
Stanja koja ga mogu izazvati jesu i razne infekcije, niska ili visoka telesna temperatura, hormonalni poremećaji (poput smanjene aktivnosti štitne žlezde), dijabetes, različite kardiovaskularne bolesti, dehidratacija, krvarenje, konzumiranje alkohola, trovanje.
Osim kao posledica naslednog faktora, trajno nizak krvi pritisak može nastati i usled određenog načina ishrane, fizičke (ne)aktivnosti, stresa ili neadekvatne telesne mase.
Istraživanja su pokazala da žene imaju dvostruko veće šanse da obole od primarne hipotenzije.
Posturalna ili ortostatska hipotenzija uglavnom nastaje nakon ustajanja iz ležećeg položaja, a arterijska predstavlja prirodno niži krvni pritisak.
Svima krvni pritisak pada u jednom ili drugom trenutku. I, često ne uzrokuje primetne simptome. Određeni uslovi mogu prouzrokovati duže periode hipotenzije koji mogu postati opasni ako se ne leče. Ovi uslovi uključuju:
- trudnoće, zbog porasta potražnje za krv i od majke i od fetusa koji raste
- velike količine gubitka krvi zbog povreda
- oštećena cirkulacija uzrokovana srčanim udarima ili neispravnim srčanim ventilima
- slabost i stanje šoka koje ponekad prate dehidrataciju
- anafilaktički šok, teški oblik alergijske reakcije
- infekcije krvotoka
- endokrini poremećaji poput dijabetesa , insuficijencije nadbubrežne žlezde i bolesti štitne žlezde
Lekovi takođe mogu dovesti do pada krvnog pritiska. Beta-blokatori i nitroglicerin, koji se koriste za lečenje srčanih bolesti, česti su krivci. Diuretici , triciklični antidepresivi i lekovi za erektilnu disfunkciju takođe mogu izazvati hipotenziju.
Neki ljudi imaju nizak krvni pritisak iz nepoznatih razloga. Ovaj oblik hipotenzije, koji se naziva hronična asimptomatska hipotenzija, obično nije štetan.
Ko je najugroženiji?
Najugroženije su žene srednjih godina, u četvrtoj i petoj deceniji života, ali hipotenzija se može javiti i u toku trudnoće, usled hormonalnih promena i opterećenosti cirkulatornog sistema.
Simptomi su vrtoglavica i nesvestica, koji se javljaju uglavnom zbog nagle promene položaja tela (ustajanje).
Od simptoma niskog krvnog pritiska često pate i mlade ženske osobe, što je posledica uticaja hormona.
Kako prepoznati nizak krvni pritisak
Najpre treba utvrditi da li je u pitanju primarna ili sekundarna hipotenzija, a to se dijagnostikuje kompletnim pregledom i višestrukim merenjem krvnog pritiska u ležećem, sedećem i stojećem položaju.
Hipotenziju nije potrebno lečiti ukoliko ne uzrokuje nikakve simptome i ne utiče na kvalitet života odnosno ako se radi o arterijskom niskom krvnom pritisku.
Da bi se ublažile tegobe, potrebno je postupno menjati način ishrane, dovoljno spavati, redovno upražnjavati fizičke aktivnosti i polako ustajati iz kreveta, a ukoliko ove mere ne pomognu, neophodno je posavetovati se s lekarom oko eventualne terapije lekovima.
Iako većina hipotenzičara prvo posegne za šoljicom kafe, stručnjaci upozoravaju da ovaj napitak ne pomaže, jer podiže krvni pritisak samo u početku, a kasnije ga snižava stvarajući kontraefekat.
Nizak pritisak simptomi
Ljudi sa hipotenzijom mogu imati simptome kada im krvni pritisak padne ispod 90/60. Simptomi hipotenzije mogu biti:
- umor
- vrtoglavica
- vrtoglavica
- mučnina
- lepljiva koža
- depresija
- gubitak svesti
- zamagljen vid
Jačina simptoma može biti različita. Neki ljudi mogu biti pomalo neudobni, dok se drugi mogu osećati prilično loše.
Nizak pritisak od stresa i anksioznost su povezani
Stres je jedan od najčešćih uzroka kratkih naleta visokog krvnog pritiska. Ljudima sa srčanim oboljenjima često se govori da budu „što je moguće pažljiviji“ u pogledu porasta nivoa stresa i anksioznosti. To je zato što količina stresa i anksioznosti na srcu može biti veoma opasna. Dok skokovi visokog krvnog pritiska koji proističu iz anksioznosti nisu nužno opasni za one koji nemaju srčano oboljenje, oni još uvek nisu idealni za dugoročno zdravlje.
Iznenađujuće, ono što mnogi ne shvataju je da anksioznost takođe može izazvati nizak krvni pritisak. U nekim slučajevima, ovaj pad krvnog pritiska koji često dolazi sa anksioznošću, može izazvati dodatne, neprijatne simptome. A ako je osoba pretrpela napad panike u prošlosti, nizak krvni pritisak može povećati njen ili njen rizik od budućih napada panike.
Pošto je visok krvni pritisak povezan sa stresom, većina ljudi pretpostavlja da nizak krvni pritisak mora biti simptom nečeg drugog – nečeg opasnijeg. Ali nizak krvni pritisak je takođe prilično čest simptom anksioznosti, posebno kod onih koji pate od napada panike i anksioznosti. To je zato što je kod ovih stanja (i u manjoj meri kod drugih anksioznih poremećaja) veća verovatnoća da osoba pati od hiperventilacije.
Hiperventilacija i nizak krvni pritisak
Hiperventilacija se javlja kada se način disanja osobe promeni na način koji smanjuje nivoe CO2. Najčešći razlog zašto se to dešava je kada se stopa povećava (ubrzava), što se često dešava tokom perioda intenzivne anksioznosti.
Može se desiti i kada ljudi prepoznaju da im se brzina disanja povećava i pokušaju da uspore disanje dubljem udisanjem. Telo ima način da reguliše nivoe kiseonika i CO2 koji su potrebni, tako da kada osoba pokušava da kontroliše brzinu disanja, nije neuobičajeno da unese previše vazduha.
Bez dovoljno ugljen-dioksida, telo mora da radi više da bi pravilno funkcionisalo. Krv treba brže da se kreće, a krvni sudovi se šire kao rezultat. Ova dilatacija uzrokuje pad krvnog pritiska (koji je često privremen), ali se ipak može pojaviti u očitavanju krvnog pritiska.
Postoje dva faktora koji imaju tendenciju da doprinesu obimu do kojeg dolazi do ovog pada krvnog pritiska.
- Prvo, kada osoba hiperventilira, telu se šalju signali da ne dobija dovoljno vazduha, iako ga u stvarnosti dobija previše. Ovo dovodi do toga da ljudi pokušavaju da zevaju ili dublje udahnu, i nažalost, to na kraju pogoršava hiperventilaciju i uzrokuje dalji pad krvnog pritiska.
- Drugo, hiperventilacija i nizak krvni pritisak izazivaju nekoliko simptoma koji mogu pogoršati anksioznost, a samim tim i hiperventilaciju. Kada osoba ima nizak krvni pritisak, srce kuca brže i teže da se nadoknadi. Ovo može uzrokovati da osoba doživi bolove u grudima i doprineti osećaju vrtoglavice i vrtoglavice. Ljudi se mogu osećati kao da će se onesvestiti, au nekim slučajevima to može da se desi. Svi ovi fizički simptomi mogu povećati anksioznost, povećati hiperventilaciju i nastaviti da održavaju niži krvni pritisak.
U skoro svim ovim slučajevima, promena krvnog pritiska ima tendenciju da bude privremena. Kada osoba bude u stanju da povrati kontrolu nad svojim disanjem, nivo krvnog pritiska bi trebalo da se vrati na normalu. Ponekad, vraćanje kontrole nad disanjem može potrajati duže nego u drugim slučajevima.
Generalno, stres podiže krvni pritisak, tako da mnogi veruju da je glavni (ili jedini) verovatni uzrok niskog krvnog pritiska loše disanje. Ali mogu postojati i drugi uzroci. Često, nakon perioda intenzivne anksioznosti, telo ostaje veoma umorno, a to može doprineti niskom krvnom pritisku kod ljudi. Takođe, depresija i nizak nivo šećera u krvi mogu uzrokovati niži krvni pritisak, a oba mogu biti povezana sa upornom anksioznošću. Dehidracija i toplotna iscrpljenost takođe mogu sniziti krvni pritisak i izazvati anksioznost, ali to dvoje nije nužno povezano.
Takođe je važno zapamtiti da anksioznost može uzrokovati da mozak osobe ima misli o situacijama u smislu „najgoreg scenarija“. Ove misli o najgorem scenariju mogu navesti osobu da poveruje da nešto nije u redu sa njenim ili njenim fizičkim ili mentalnim zdravljem. Drugim rečima, očitavanje niskog krvnog pritiska u ordinaciji može jednostavno biti slučajno, ali za uznemireni um to može značiti da je nešto fizički pogrešno.
Važno je zapamtiti da krvni pritisak varira tokom dana. Očitavanja niskog krvnog pritiska možda nemaju nikakvu korelaciju sa dubljim zdravstvenim problemom.
Vrste hipotenzije
Hipotenzija je podeljena u nekoliko različitih klasifikacija prema tome kada vam padne krvni pritisak.
Ortostatska (posturalna)
Ortostatska hipotenzija je pad krvnog pritiska koji se javlja kada prelazite sa sedenja ili ležanja na stajanje. Čest je kod ljudi svih starosnih grupa.
Kako se telo prilagođava promeni položaja, može doći do kratkog perioda vrtoglavice. To je ono što neki ljudi nazivaju „zvezde koje vide“ kada ustanu.
Postprandijalna
Hipertenzija nakon obroka je pad krvnog pritiska koji se javlja odmah nakon jedenja. To je vrsta ortostatske hipotenzije. Starije odrasle osobe, posebno one sa Parkinsonovom bolešću , češće razvijaju postprandialnu hipotenziju.
Neuralno izazvana
Neuralno izazvana hipotenzija se dešava nakon što dugo stojite. Deca ovaj oblik hipotenzije doživljavaju češće nego odrasli. Emocionalno uznemirujući događaji takođe mogu prouzrokovati ovaj pad krvnog pritiska.
Teška
Teška hipotenzija povezana je sa šokom. Šok se javlja kada vaši organi ne dobijaju krv i kiseonik koji su im potrebni za pravilno funkcionisanje. Teška hipotenzija može biti opasna po život ako se odmah ne leči.
Lečenje hipotenzije
Lečenje će zavisiti od osnovnog uzroka hipotenzije. Lečenje može uključivati lekove za bolesti srca, dijabetes ili infekciju.
Pijte puno vode da biste izbegli hipotenziju zbog dehidracije, posebno ako povraćate ili imate dijareju.
Ako ostanete hidratizovani, to takođe može pomoći u lečenju i sprečavanju simptoma neuronske medijacije. Ako imate nizak krvni pritisak kada stojite duže vreme, napravite pauzu da sednete. I pokušajte da smanjite nivo stresa kako biste izbegli emocionalne traume.
Lečite ortostatsku hipotenziju polaganim, postepenim pokretima. Umesto da brzo ustanete, uđite u sedeći ili stojeći položaj malim pokretima. Takođe možete izbeći ortostatsku hipotenziju ako ne prekrižite noge kada sedite.
Hipotenzija izazvana šokom je najozbiljniji oblik stanja. Teška hipotenzija mora se odmah lečiti. Osoblje za hitne slučajeve daće vam tečnost i moguće proizvode od krvi za povećanje krvnog pritiska i stabilizaciju vitalnih znakova.
Šta raditi kad padne pritisak?
Većina ljudi može upravljati i sprečiti nizak krvni pritisak razumevanjem stanja i obrazovanjem o tome. Naučite okidače i pokušajte da ih izbegnete. A ako su vam propisani lekovi, uzimajte ih prema uputstvima da biste povećali krvni pritisak i izbegli potencijalno štetne komplikacije.
I zapamtite, uvek je najbolje da obavestite svog lekara ako ste zabrinuti zbog nivoa krvnog pritiska i bilo kakvih simptoma.
Nizak krvni pritisak nije opasan u većini slučajeva
Srce pumpa krv po telu kroz krvne sudove. Krvni pritisak je količina sile koju pumpa krv na zidove arterija. Krvni pritisak varira u skladu sa zahtevima životne sredine. Na primer, raste tokom fizičkog napora i pada na ekstremnoj vrućini.
Hipotenzija, ili nizak krvni pritisak, znači da je pritisak krvi koja cirkuliše oko tela niži od normalnog, ili niži od očekivanog s obzirom na uslove okoline. Međutim, „hipotenzija“ je relativan pojam – jedna osoba može imati nizak krvni pritisak u poređenju sa drugima sličnih fizičkih karakteristika, ali može biti savršeno zdrava.
Nizak krvni pritisak predstavlja problem samo ako negativno utiče na organizam. Na primer, vitalni organi (naročito mozak) mogu biti bez kiseonika i hranljivih materija ako je krvni pritisak prenizak za tu osobu.
