Ako osećate jak nagon za mokrenjem, blago peckanje prilikom uriniranja ili čak bol u bešici, velika je verovatnoća da su vam mokraćni kanali inficirani nekom bakterijom.
Urinarni problemi imaju veliki uticaj na naš svakodnevni život.
Jedan od najčešćih problema koji ljudi doživljavaju je osećaj pečenja nakon mokrenja.
Doživljavanje ovog problema može biti frustrirajuće i neodoljivo do tačke da odložite odlazak u kupatilo.
U ovom postu ćete saznati više o uzrocima i kako zaustaviti peckanje nakon mokrenja.
Šta je peckanje pri mokrenju?
Peckanje ili bol prilikom mokrenja naziva se disurija. Ova senzacija nije samostalna bolest. Umesto toga, osećaj pečenja tokom ili posle mokrenja je simptom problema u urinarnom traktu. I muškarci i žene mogu iskusiti ovaj osećaj tokom mokrenja.
Kakav je osećaj? Iako nije neobično primetiti da je urin topao ili vruć, ovaj problem obično izgleda kao da je urin topliji ili vreliji nego što je u normalnim okolnostima. Možda ćete osetiti peckanje, bol i nelagodnost.
Da li je normalno da gori nakon mokrenja?
Ne, nije normalno da gori nakon mokrenja. Pečenje prilikom mokrenja obično je znak da vaše telo pokušava nešto da vam kaže. Vaše telo kroz pojavu različitih simptoma šalje poruku da nešto nije u redu.
U ovom slučaju, peckanje nakon mokrenja znači da postoji veći problem (koji ne mora da bude opasan) koji morate da rešite. Ako se problem nastavi, možda ćete želeti da posetite doktora.
Najčešći uzroci za bol i peckanje pri mokrenju
Pečenje i bol pri mokrenju mogu se pojaviti iz nekoliko razloga. Neki od najčešćih uzroka pečenja nakon mokrenja uključuju:
- Infekcija urinarnog trakta – može biti rezultat bakterijske infekcije ili upale u urinarnom traktu. Žene imaju veću verovatnoću od muškaraca da je razviju zbog kraće uretre. Osećaj pečenja je jedan od najčešćih simptoma infekcije urinarnog trakta.
- Polno prenosiva infekcija – osećaj pečenja nakon mokrenja može se pojaviti i kod muškaraca i žena sa SPI kao što su gonoreja, genitalni herpes i klamidija.
- Cistitis – zapaljenje sluznice bešike može se manifestovati i kroz osećaj pečenja nakon mokrenja. Najčešći tip cistitisa je intersticijski cistitis ili sindrom bolne bešike.
- Prostatitis – zapaljenje prostate takođe može izazvati različite simptome, a jedan od njih je i peckanje nakon mokrenja.
- Uretritis – zapaljenje uretre usled bakterijske infekcije može izazvati bol i osećaj pečenja tokom ili posle mokrenja.
- Inflamatorna bolest karlice kod žena – pogađa jajnike, jajovode, grlić materice i matericu. Stanje izaziva različite simptome, uključujući bolno ili pekuće mokrenje, bolan odnos i druge.
- Epididimitis – zapaljenje epididimisa, koji se nalazi na zadnjoj strani testisa, može se manifestovati i kroz osećaj pečenja nakon mokrenja.
Drugi uzroci peckanja nakon mokrenja uključuju kamenje u bubregu, neke lekove i opstruktivnu uropatiju. Ovo poslednje se odnosi na opstrukciju bešike, uretera ili uretre koja uzrokuje da urin teče nazad u bubrege.
Higijenski proizvodi kao što su sapuni i losioni takođe mogu izazvati iritaciju i osećaj pečenja tokom mokrenja.
Kako ublažiti bol i peckanje pri mokrenju
Iako osećaj pečenja nakon mokrenja može biti prilično stresan, postoji mnogo toga što možete učiniti da se osećate bolje i zaustavite ovaj problem. U nastavku možete videti šta možete da uradite povodom toga.
1) Ostanite hidrirani
Najvažnija stvar u ovoj situaciji je da ostanete hidrirani. Na prvi pogled može izgledati da morate da smanjite unos vode kako ne biste često odlazili u kupatilo i izbegli peckanje. Ali, ako ostanete hidrirani, osiguravate da bubrezi prođu dovoljno urina da eliminišu bakterije koje izazivaju upalu ili infekciju.
Povećanje unosa vode može sprečiti povratak infekcija kao što su UTI (2). Ciljajte na osam čaša vode tokom dana. Ako ste skloni da zaboravite, uvek možete da podesite podsetnik da popijete malo vode.
2) Stavite topli oblog
Primena tople obloge može pomoći u smanjenju pritiska bešike i smanjenju intenziteta bola.
U idealnom slučaju, trebalo bi da nanesete toplu krpu, jastučić za grejanje ili bilo koji drugi topli predmet na donji deo stomaka na pet minuta. Sačekajte nekoliko trenutaka, a zatim ponovo nanesite topli oblog. To takođe može pomoći u ublažavanju težine koju možete imati u predelu karlice zbog infekcija, upale i drugih problema.
3) Uzmite više vitamina C
Vitamin C je dobro poznat po svom potencijalu da ojača snagu imunog sistema. Upravo zbog toga morate povećati unos ovog vitamina osim ako već ne uzimate dovoljno.
U većini slučajeva, osećaj pečenja nakon mokrenja potiče od upala i infekcija. Oba scenarija ukazuju na to da je vaš imuni sistem oslabljen.
Povećanjem potrošnje vitamina C možete ojačati imunitet i učiniti ga spremnijim za borbu protiv infekcije ili upale. Na taj način takođe možete zaustaviti peckanje nakon mokrenja.
Na sreću, dovoljno vitamina C možete dobiti samo ishranom povećanjem unosa citrusnog voća i drugog voća i povrća.
Dodatni vitamin C može iritirati vašu bešiku, tako da se prvenstveno treba fokusirati na dobijanje ovog mikronutrijenta iz vaše ishrane.
4) Probajte ren
Hren je korenasto povrće poznato po svom pikantnom ukusu i oštrom mirisu. Poreklom iz jugoistočne Evrope i zapadne Azije, hren ima veliki zdravstveni potencijal.
Vekovima ljudi koriste hren u različite svrhe, uključujući borbu protiv respiratornih problema, raka i infekcija.
Dokazi potvrđuju da ren pokazuje antibakterijska svojstva. Ovaj koren može da ubije bakterije oštećujući njihove ćelijske zidove. To ga čini odličnim izborom za borbu protiv bakterijskih infekcija koje izazivaju peckanje nakon mokrenja.
Da biste koristili ren za ovu svrhu, potrebno je da ga konzumirate tri puta dnevno sa malo mleka ili vode. Na taj način možete eliminisati ili umanjiti bol i peckanje nakon mokrenja.
5) Koristite seme piskavice
Piskavica je biljka slična detelini, a poznata je po semenu koje se koristi u ishrani i medicini.
Žene mogu koristiti seme piskavice kao kućni lek za pečenje nakon mokrenja. Oni deluju tako što poboljšavaju pH nivoe u vagini i na taj način sprečavaju ili smanjuju rizik od infekcije. Osim toga, seme piskavice može sprečiti nakupljanje toksina u telu.
Možete koristiti semenke piskavice za upravljanje osećajem pečenja nakon mokrenja na nekoliko načina. Najbolji način je da u čašu mlaćenice dodate kašičicu semena u prahu i pijete dva puta dnevno.
Još jedna stvar koju možete da uradite je da kombinujete kašičicu praha od semena sa jednom kašikom sirovog meda. Kombinujte dva sastojka i uzimajte ih dva do tri puta dnevno.
6) Probajte krastavac
Malo ko ne voli krastavce, a na sreću možete ih lako pronaći. Diuretička svojstva čine krastavce idealnom hranom za osobe koje imaju osećaj peckanja nakon mokrenja.
Na kraju krajeva, krastavci su 95% vode, zbog čega vas održavaju hidriranim. Oni mogu pomoći u uklanjanju toksina i regulaciji telesne temperature.
Da biste kontrolisali osećaj pečenja pri mokrenju, možda ćete želeti da kombinujete jednu šolju soka od krastavca sa jednom kašikom sirovog meda i limunovog soka. Smešu dobro izmešati i piti dva puta dnevno. Osim toga, možete jesti dva do tri krastavca dnevno.
7-15) Drugi prirodni lekovi
Pored gore pomenutog, drugi prirodni lekovi za rešavanje ovog problema uključuju:
- Pijenje soka od brusnice
- Fokusiranje na ličnu higijenu
- Nosite čisto donje rublje svaki dan
- Pijenje kokosove vode
- Dodavanje limunovog soka u toplu vodu sa sirovim medom
- Dodajte jednu kašičicu sode bikarbone u čašu vode i popijte smešu
- Kombinovanje jabukovog sirćeta sa vodom i medom
- Jedenje borovnica
- Jedite prirodni jogurt
16) Lečenje po preporuci lekara
Lečenje peckanja pri mokrenju koje preporučuje lekar zavisi od osnovnog uzroka. Za infekcije urinarnog sistema ili druge bakterijske infekcije, pacijent može dobiti recept za uzimanje antibiotika.
Lekar takođe može propisati ili preporučiti lekove koji smiruju iritiranu bešiku.
Uklanjanje osnovnog uzroka osećaja pečenja prilikom mokrenja takođe može pomoći u uklanjanju simptoma.
Ostali simptomi infekcije urinarnog sistema
Urinarne infekcije uzrokovane su pojavom bakterija u mokraćnom sistemu, a mogu zahvatiti sve njegove delove, mada najčešće pogađaju bešiku i mokraćni kanal (uretru).
U infekcije urinarnog trakta spadaju uretritis, upala bešike (cistitis) i upala bubrega, a do infekcije dolazi nakon što bakterija uđe kroz uretru (mokraćni kanal) i počne da se razmnožava u bešici.
Simptomi urinarne infekcije mogu biti blagi ukoliko se bolest ne proširi.
U nekim slučajevima ne izaziva nikakve simptome, ali većinom se javljaju znaci u vidu jakog nagona za mokrenjem, učestalog uriniranja, blagog peckanja pri mokrenju, beličaste, mutne mokraće, čak i sa crvenkastim primesama, ukoliko ima i krvi, neprijatnog mirisa mokraće, bola u bešici i blago povišene temperature.
Nisu neuobičajene ni drhtavica i iscrpljenost, pa i prisustvo bola čak i kada se ne mokri.
Žene se žale na neugodan pritisak iznad pubične kosti, dok muškarci imaju osećaj punoće u predelu rektuma.
Čest je slučaj da osoba sa infekcijom urinarnog trakta oseća jak nagon za mokrenjem, a da vrlo mala količina urina izlazi napolje.
Laboratorijska analiza urina
Infekcija mokraćnih kanala, ukoliko je reč o upali bešike ili uretre, obično ne izaziva groznicu.
Kada se posumnja na prisustvo infekcije urinarnog trakta, pacijent se upućuje u laboratoriju na analizu uzorka urina kojim se utvrđuje prisustvo gnoja, krvi ili bakterija.
Iako nijedan standardan test ne može utvrditi razliku između infekcije gornjeg i donjeg dela urinarnog trakta, visoka temperatura, odnosno groznica i bol u predelu boka obično nagoveštavaju da se infekcija proširila i na bubrege.
Kako se prenosi urinarna infekcija
S obzirom na to da urinarna infekcija nastupa nakon ulaska bakterije u urinarni trakt, rizik od infekcije mnogo je veći kod žena nego kod muškaraca, jer je bešika kod žena bliža polnim organima.
Ono što dodatno povećava rizik jesu polni odnos, loša higijena tela i toaleta, uzdržavanje od mokrenja i uvećana prostata (kod muškaraca).
Takođe, urinarna infekcija povećava rizik od zaraze i nekom od polnih bolesti, kao što su hlamidija ili gonoreja.
Terapija lekovima
Lekovi koji se danas koriste u lečenju infekcija urinarnog trakta veoma su efikasni.
Ipak, ne deluju podjednako dobro protiv svih bakterija, ili kod svih pacijenata.
U osamdeset posto slučajeva cistitis može biti izlečen jednom dozom trimetoprima, ili terapijom antibioticima u trajanju od tri do pet dana. Obično se koristi kratkotrajna antibiotska terapija koja je bolja od klasične standardne koja traje sedam do 14 dana.
Višednevni režim donekle šteti organizmu, jer se kao komplikacija dugotrajne antibiotske terapije kod žena često javlja gljivična vaginalna infekcija, što može da pokrene novu urinarnu infekciju.
Lečenje će duže trajati i zahtevaće nove dodatne lekove ako urinokultura pokaže prisustvo bakterije koje su opasnije od ešerihije koli, kao što su stafilokoka, hlamidija ili mikoplazma.
Ponekad postoji i više vrsta bakterija, a u tom slučaju sve moraju biti eliminisane.
Lekari u ovakvim slučajevima prepisuju amoksicilin, ampicilin, cefaleksin (palitreks), cefazolin (kefzol) i cefadroksil (duracef).
Da bi se momentalno otklonio bol, koriste se spazmolitici, lekovi koji opuštaju mišiće mokraćne bešike, čime se smanjuju intenzitet potrebe za mokrenjem.
Ponekad se daju i lokalni anestetici. Iako s početkom uzimanja terapije simptomi nestaju već nakon nekoliko sati, to ne znači da je infekcija izlečena: antibiotici moraju da se uzimaju onoliko dana koliko je lekar preporučio.
Hospitalizacija
Urinarna infekcija retko zahteva bolničko lečenje. Hirurška intervencija neophodna je ukoliko postoje određeni problemi kao što je velika cista koja izdiže vaginalni zid.
Pacijent se hospitalizuje i u slučaju da infekcija uznapreduje do te mere da je neophodna intravenska aplikacije jakih lekova, antibiotika ili analgetika.
S obzirom na to da mučnina i povraćanje često prate infekcije bubrega, a to vodi u dehidrataciju, tečnost se nadoknađuje infuzijom.
