Fizičke aktivnosti neosporno pozitivno utiču na organizam, ali mogu da imaju i negativne nuspojave.
Pucanje mišića, upala tetiva i oštećenje kolena samo su neke od povreda koje obično pogađaju sportiste i rekreativce
Sportske povrede nastaju tokom svih sportskih aktivnosti (to mogu biti potres mozga, prelom nosa…), dok se u užem smislu to odnosi na oštećenja sistema za kretanje (mišići, tetive, ligamenti, zglobovi, kosti) koja su i najdominantnija, kako u profesionalnom, tako i u rekreativnom sportu.
VRSTE SPORTSKIH POVREDA
Akutne sportske povrede nastaju kao posledica trenutnog dejstva snažne sile (pokret ili kontakt), koja prevazilazi sposobnosti našeg tela i dovodi do mehaničkog oštećenja tkiva.
Hronične povrede ove vrste izazvane su učestalim dejstvom sile pri ponavljanju pokreta karakterističnih za neku sportsku aktivnost.
Prevencija akutnih sportskih povreda
Trening snage dovodi do povećanja mase i snage mišića i, posledično, do stabilnosti zglobova i otpornosti na povrede. Pravilno doziran i postupan trening štiti od povreda mišića i tetiva.
Vežbe istezanja obezbeđuju pun obim pokreta zglobova, sprečavajući povrede mišića i tetiva.
Suplementacija i adekvatna ishrana doprinose kvalitetnijoj građi mekih tkiva, povećavajući u njima sadržaj kolagena koji je odgovoran za čvrstinu mekih tkiva (za pravilnu sintezu kolagena neohodan je vitamin C).
U prevenciji i oporavku od povreda, suplementacija preparatima kolagena, glukozamina i hijaluronske kiseline pokazuje pozitivne efekte.
Hronične povrede ili povrede preopterećenja
Hronične povrede nazivaju se i povrede preopterećenja (Overuse injuries) i pogađaju pretežno tkiva koja u sportu trpe zbog ponavljanih pokreta i nakupljanja mehaničkog stresa: tetive, pripoji tetiva za kost, mesta na kojima je izraženo mehaničko trenje i pritisak, delovi kosti na kojima se presecaju sile opterećenja.
Sindromi prenaprezanja i lokalizacija tipični su za vrstu sporta, pa tako postoje i karakteristični nazivi (teniski lakat, plivačko rame, skakačko koleno…).
Faktori rizika
Uzroci koji dovode do nastanka hroničnih povreda mogu biti unutrašnji (povezani sa osobom koja se bavi sportom) i spoljašnji (povezani sa uslovima treninga).
Unutrašnji uzroci povreda prenaprezanja
Prethodne povrede: Tkivo oslabljeno prethodnom povredom predstavlja slabu tačku i rizik za nastanak nove povrede. Potpuna rehabilitacija podrazumeva ne samo oslobađanje od bola, nego i vraćanje pune funkcije povređenog dela tela.
Loša kondicija: Sportisti koji nisu kondiciono pripremljeni skloniji su povredama koje se većinom dešavaju na početku sezone.
Mišićni disbalans: Pojavljuje se između mišićnih grupa koje izvode različite pokrete u određenom delu tela – mišići antagonisti (u predelu natkolenice, mišići prednje i zadnje lože). Posledica disbalansa jesu nepravilna funkcija tog dela tela i preopterećenje aktivnih struktura.
Anatomske anomalije: Najčešće se pojavljuju na stopalima i kolenima, natkolenicama i kičmenom stubu. Deformiteti narušavaju uobičajenu šemu pokreta i dovode do kompenzatornog prenaprezanja okolnih struktura mekog tkiva.
Nutritivni faktori: Deficit nutrijenata u ishrani smanjuje sposobnosti organizma, kako na treningu tako i prilikom oporavka. Pravilna ishrana i suplementacija trebalo bi da obezbede nadoknadu svih makro i mikro nutritijenata.
Period rasta: Tokom razvoja, kao posledica bržeg rasta skeleta, dolazi do zategnutosti mekih tkiva lokomotornog sistema (mišići, tetive, ligamenti), što povećava opterećenje određenih delova sistema za kretanje
Spoljašnji uzroci povreda prenaprezanja
Greške prilikom treninga: Najčešća greška svakako je previše intenzivan trening. Veliko opterećenje prilikom treninga snage u teretani pre će izazvati povredu nego što će povećati mišićnu masu. Postepenost i strpljenje najbolji su recept.
Neadekvatna oprema (ili odsustvo opreme)
Nepravilna struktura treninga:
Dobra organizacije treninga podrazumeva zagrevanje, kardio-vežbe, glavni deo treninga, hlađenje, istezanje.
Najvažnije za prevenciju povreda u sportu jeste zagrevanje na početku i istezanje na kraju treninga.
Zagrevanje podrazumeva podsticanje cirkulacije kroz mišiće, povećanje lokalne temperature i elastičnosti tkiva. Istezanje poboljšava elastičnost mekotkivnih struktura i prokrvljenost mišića koje istovremeno i opušta. Nedovoljno elastična tkiva najpodložnija su povredama.
Prevencija sindroma preteranog naprezanja
U prevenciji ovih povreda veoma je značajan adekvatan odmor između treninga. Pravilno doziranim programom organuzmu treba dati dovoljno vremena da se adaptira i reaguje na trenažni stimulus.
Od podjednakog značaja su i pravilna i potpuna rehabilitacija prethodnih povreda, postupno treniranje, otklanjanje mišićnog disbalansa, uočavanje anatomskih anomalija i grešaka u treningu.
Takođe, ne treba zaboraviti značaj pravilne ishrane i suplementacije.
Najčešće Sportske Povrede – Kako ih izbeći?
Nagnječenje čašice u kolenu:
ova povreda nastaje zbog slabosti zgloba kolena, usled čega dolazi do rotacije butne kosti, što uzrokuje trenje čašice i butne kosti.
Na sreću, i zglobovi se, kao i ostali delovi tela, mogu ojačati. U ovom slučaju pomažu sklekovi, kojima se, osim povećanja snage ruku i ramena, postiže i veća stabilnost.
Dakle, zategnite mišiće zadnjice, spustite se na 15 centimetara od tla, pa se vratite u početni položaj. Ponavljajte vežbu svakodenevno po deset puta.
Pucanje mišića natkolenice:
ovoj povredi sklone su osobe koje su tek počele da džogiraju i to čine previše energično ne bi li što pre došle u formu.
Veoma je važna i adekvatna obuća za trčanje jer je loš izbor patika jedan od čestih uzroka ovakve povrede (pokreti prilikom trčanja previše pritiskaju mišić natkolenice koji usled toga puca).
Obuća treba da ima dobar uložak za stopala, koji je neophodno zameniti na pretrčanih 80 kilometara, a savet je i da se malo uspori.
Dobra je ideja i da se mišići ojačaju vežbama na steperu (mogu da posluže i stepenik ili niža stolica).
Upala tetive svoda stopala:
do ove povrede najčešće dolazi kada se tokom energičnog vežbanja aerobika nekoliko puta snažno udari peta.
Da ne bi došlo do toga, neophodno je nositi patike s uloškom koji podupire svod stopala. Dobro je i istezati stopalo na ivici stolice – tako će postati elastičnije i izdržljivije.
Ukoliko već imate upalu, kotrljajte stopalom flašu s hladnom vodom, to bi trebalo da pomogne.
