Banjsko lečenje o trošku zdravstvenog osiguranja predviđeno je samo za neke bolesti.
Banju predlaže izabrani lekar, a ako ste na stacionarnom lečenju u bolnici – onda to čini zdravstvena ustanova
U slučaju mnogih bolesti, banjska rehabilitacija veoma je efikasan vid lečenja, neretko i nezamenljiv. Srbija je poznata po dobrim banjama za veoma širok spektar oboljenja, međutim, rehabilitacija u njima nije uvek moguća o trošku zdravstvenog osiguranja, pa većina pacijenata na banjsku terapiju ide o svom trošku.
Pravilnikom o medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju regulisano je ko na terapiju može ići na teret Fonda za zdravstveno osiguranje.
Pravilnik i lista indikacija, koja je njegov sastavni deo, nalaze se na sajtu RFZO www.rfzo.rs, gde je i brošura o ostvarivanju prava na banjsku terapiju. Pravilnikom su propisane vrste indikacija, dužina trajanja rehabilitacije, kao i način i postupak upućivanja na rehabilitaciju.
Taksativno je navedeno koliko za koju bolest rehabilitacija može trajati, kao i može li se ona ponoviti – i u kom roku.
Terapija, ali i sprečavanje pogoršanja bolesti
Banjsko lečenje o trošku zdravstvenog osiguranja predviđeno je za sledeće bolesti: neurološke, endokrinološke i reumatske bolesti; oboljenja srca, krvnih sudova i respiratornog sistema; povrede i poremećaji lokomotornog sistema; rehabilitacija onkoloških bolesnika dečjeg uzrasta.
Produžena rehabilitacija se sprovodi kao lečenje, ali i kao prevencija, s ciljem da se ne pogoršaju hronične bolesti poput gojaznosti i dijabetesa.
U RFZO navode da neki osiguranici, iako ispunjavaju propisane uslove, ipak ne mogu ići na banjsku rehabilitaciju ukoliko imaju oboljenja koja predstavljaju kontraindikaciju za korišćenje ove vrste rehabilitacije.
Takva stanja i bolesti jesu: akutna psihoza, akutno lečenje bolesti zavisnosti, akutna infektivna bolest praćena febrilnim stanjem, zatim aktivni i evolutivni oblici plućne i vanplućne tuberkuloze, dekompenzacija vitalnih organa, dijabetesna ketoacidoza i hiperosmolarno stanje, maligne bolesti u fazi aktivnog onkološkog lečenja ili u odmakloj fazi koja nije pod kontrolom, imunosupresivna terapija posle transplantacije ćelija, tkiva ili organa, faza demencije u kojoj je nemoguća saradnja s pacijentom, nestabilna angina pektoris, refraktorna srčana insuficijencija, maligna hipertenzija, flebotromboza dubokih vena nogu, embolija pluća i imobilizacija koja sprečava rehabilitaciju.
Otpusna lista ili mišljenje dvaju lekara
Banjsku terapiju predlaže izabrani lekar – na uputu za stacionarno lečenje, a kad je reč o obolelima koji se nalaze na stacionarnom lečenju – onda to čini zdravstvena ustanova (bolnica).
Predlog za upućivanje na banjsko lečenje daju tri lekara specijaliste, od kojih je jedan obavezno specijalista za fizikalnu medicinu.
Predlog za direktno upućivanje u banju, osim istorije bolesti, sadrži i datum od kog osiguranik može koristiti svoje pravo. Kad je reč o neophodnoj medicinskoj dokumentaciji, neke dijagnoze zahtevaju otpusnu listu, a u slučaju nekih dovoljno je i mišljenja dvaju lekara odgovarajuće specijalnosti. Hoće li predlog izabranog lekara ili zdravstvene ustanove biti prihvaćen – odlučuje komisija filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Ona određuje i u koju će rehabilitacionu ustanovu pacijent biti upućen, koliko će njegov oporavak trajati, kada mora iskoristiti to pravo i da li je osiguraniku neophodan pratilac u putu ili tokom terapije u banji. Naime, u Zakonu o zdravstvenom osiguranju propisano je da se osiguraniku mlađem od 15 godina i starijem licu koje je telesno i duševno teško ometeno u razvoju, ili je zbog oboljenja ili povrede izgubilo pojedine telesne ili psihičke funkcije – za vreme stacionarnog lečenja odnosno rehabilitacije obezbedi pratilac.
Procedura traženja i odobravanja pratioca ista je kao i u slučaju same rehabilitacije, dakle – predlaže je izabrani lekar ili zdravstvena ustanova (bolnica), a predlog prihvata ili odbija lekarska komisija RFZO. Ukoliko osiguranik nije zadovoljan odlukom prvostepene lekarske komisije, ima pravo na prigovor drugostepenoj lekarskoj komisiji u roku od tri dana od dobijanja mišljenja prvostepene komisije.
Penzioneri u banji o trošku Fonda PIO
Osim o trošku zdravstvenog osiguranja, u banje se može ići i o trošku Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
To se, naravno, odnosi na penzionere. Fond PIO svake godine određenom broju korisnika plaća boravak u banjama, a ove godine taj broj iznosi oko 12.500 penzionera. Reč je o penzionerima svih kategorija (zaposleni, samostalne delatnosti i poljoprivrednici). Oni će u banjama boraviti po deset dana.
*Prvi uslov za ostvarivanje ovog prava jeste da im penzija ne prelazi 23.799 dinara i da besplatan boravak o trošku Fonda PIO nisu koristili u poslednjih pet godina.
*Penzioneri koji su se između 1. i 20. marta javili na oglas Fonda PIO, a kojima bude odobrena rehabilitacija – treba da znaju da su u besplatnu rehabilitaciju uključeni i troškovi prevoza u visini cene autobuske odnosno vozne karte drugog razreda. Fond će snositi i troškove za pratioca deteta koje prima porodičnu penziju po osnovu nesposobnosti za samostalan život i rad.
*Od ove godine uvedena je i jedna novina, a ogleda se u tome što će slepi penzioneri koji dobiju rehabilitaciju o trošku Fonda PIO imati i pratioca, čiji će boravak takođe biti besplatan.
