Da kamen u bubregu ne bi izazvao bol i druge komplikacije, trebalo bi ga se rešiti dok je sasvim malih dimenzija, pravilnom ishranom i unosom što više vode i čajeva
Kamen u bubregu veoma je često oboljenje, koje se lako otkriva i danas uglavnom rešava jednodnevnim minimalno invazivnim lečenjem, izuzev u komplikovanim slučajevima, kada je neophodna hirurška intervencija.
Muškarci su tri puta podložniji stvaranju kamena u bubregu od žena, a za njegov nastanak glavni “krivci” su genetika, unos životinjskih proteina, soli, kalcijuma, dehidratacija, manjak vitamina B6 i klimatski uslovi.
Tegobe obično nastaju između 20. i 50. godine života i to najčešće leti, kada se povećava stvaranje vitamina D, a urin postaje koncentrovaniji zbog gubitka tečnosti znojenjem.
Šta je kamen u bubregu?
Ovu hroničnu bolest bubrega karakteriše postojanje kamenca u bubrežnoj čašici ili bubrežnoj karlici. Kamen nastaje polako, povećava se i deformiše šupljine u bubregu kroz koje protiče mokraća.
Osnova stvaranja kamenca jeste velika gustina mokraće (mokraća sa malo vode), jer se u takvim uslovima neke supstance talože u bubregu, a jedan od razloga zbog kojeg se ovo dešava jeste nedovoljan unos vode u dužem periodu.
Uzrok nastanka kamena u bubregu
Kamen u bubregu nastaje kada se udruži nekoliko faktora: ishrana, metabolički poremećaji, smanjeni unos tečnosti, nasleđe ili anatomska abnormalnost.
Može da se formira i kada se supstance kao što su kalcijum, oksalat, cistin ili urična kiselina nalaze u urinu u visokim koncentracijama.
Ove supstance formiraju kristale koji se talože u bubregu gradeći kamen koji u jednom trenutku kreće kroz urinarni trakt i najčešće se izbacuje iz organizma preko urina. Ako se zaglavi i blokira protok mokraće, izaziva jak bol.
Otkriva se najčešće kada se pacijent javi lekaru zbog jakih, iznenadnih bolova, u levoj ili desnoj slabini.
Neke hronične bolesti mogu da povećaju rizik od nastanka kamena u bubregu, ali glavni faktori rizika jesu nedovoljan unos vode, nasledna sklonost ka stvaranju kamenaca, posebno cistinskih, česte infekcije bubrega, previše kisela mokraća, što pogoduje stvaranju uratnih kamenaca ili bazni urin koji podstiće formiranje fosfatnih kamenaca.
Kamen u bubregu – Simptomi
JAKI BOLOVI
Ovo je najčešći simptom kamena u bubregu. Bol može da bude blag i jedva primetan, ili toliko intenzivan da je potrebna hospitalizacija.
Međutim, kakvog god da je intenziteta, nikada ne nestaje u potpunosti.
Napadi snažnog bola, poznati kao bubrežne kolike, obično traju 20 do 60 minuta i javljaju se u boku, između rebara i kukova ili u donjem stomaku.
KRV U MOKRAĆI
Kod najvećeg broja osoba sa kamenom u bubregu javlja se krv u urinu (hematurija). Mokraća može da bude roza ili crvenkasta, ali dešava se da se krv može detektovati samo na testu za urin ili mikroskopskim pregledom.
IZBACIVANJE SITNOG KAMENJA
Kamenčići koji se izbacuju zajedno s urinom takođe su simptomi ove bolesti.
DRUGI SIMPTOMI KAMENA U BUBREGU
Mogu biti mučnina i povraćanje, bol prilikom mokrenja i neodložna i iznenadna potreba za mokrenjem.
Mnoge osobe sa kamenom u bubregu nemaju nikakve simptome, a ova bolest karakteristična je i po tome što kamenci mogu da ostanu u bubregu godinama, ne izazivajući nikakve simptome.
Dijagnoza Kamena u Bubregu
Anamnezom, pregledom i rendgenografijom abdomena utvrđuje se postojanje kamena u bubregu (veličina kamenaca vidljiva je na RTG snimku).
Za precizniju dijagnostiku i lokalizaciju služi kontrastna metoda intravenske urografije.
Vrlo je važna i analiza urina – mikrobiološke i biohemijske analize, a primenjuje se i infracrvena spektroskopija koja određuje molekularnu strukturu kamenca.
Različitog su sastava – oksalatni, fostaftni, uratni i cistinski, a mogu biti anorganski i organski.
Komplikacije
Tegobe izazvane kamenom koji miruje u bubregu jesu povremen tup bol u slabinama, koji se može pogrešno povezati sa kičmenim stubom.
Kamen stalno iritira sluzokožu bubrega i oštećuje njenu prirodnu barijeru.
Zato su infekcije bubrega mnogo češće kod osoba sa kamenom u bubregu, brže se razvijaju i poprimaju teži oblik. Pritom, kamen se češće stvara u inficiranom bubregu.
Zapaljenje mokraćnih puteva izaziva najčešće ešerihija koli. Ako se u mokraći nađe neka druga bakterija ili gljivica, znači da je bolest postala još ozbiljnija, te da je ozbiljno narušen imunitet sluzokože mokraćnih puteva, ali i celog organizma.
Kamen u bubregu se usled infekcije može pokrenuti, i ako je šiljat, na svom putu oštećuje sluzokožu bubrega, mokraćovoda i mokraćne cevi, što uzrokuje premeštanje bola ka donjem stomaku.
Bolovi u slabinama toliko su jaki da izazivaju povraćanje i gubitak svesti.
U slučaju da ne može da se izbaci sa urinom i zaglavi se u mokraćovodu, neophoda je lekarska intervencija, pa čak i operativni zahvat. Ako se ne reaguje na vreme, pritisak mokraće u bubregu može narasti i potpuno uništiti bubreg.
Izbacivanje kamena u bubregu
Kamen u bubregu može se razviti u jednom ili oba bubrega i najčešće pogađa osobe od 30 do 60 godina. Oni su prilično česti i javljaju se kod jedne od deset osoba. Kamen u bubregu se obično nalazi u bubrezima ili u ureteru koji povezuje bubrege sa vašom bešikom. Oni mogu biti izuzetno bolni i mogu dovesti do infekcije bubrega ili bubrežne insuficijencije ako se ne leče.
Lečenje malih kamena u bubregu
Većina kamena u bubregu je dovoljno mala da se izluči u vašoj mokraći i verovatno se može lečiti kod kuće. Mali kamenci u bubregu mogu izazvati bol dok ih ne izmokrite, što obično traje 1 ili 2 dana. Lekar opšte prakse može preporučiti nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) za pomoć kod bolova.
Da bi vam olakšao simptome, lekar opšte prakse može takođe preporučiti:
- unos puno tečnosti tokom dana
- alfa-blokatore (Opuštaju mišiće u ureteru, pomažući vam da brže i sa manje bola izbacite kamen iz bubrega. Primeri alfa blokatora uključuju tamsulozin i kombinaciju lekova dutasterid i tamsulozin.)
Možda će vam se savetovati da pijete do 3 litre tečnosti tokom dana, svakog dana, dok se kamenje ne izmokri.
Da biste pomogli vašem kamenju da se izbaci urinom:
- pijte vodu, ali pića poput čaja i kafe se takođe računaju
- dodajte svež limunov sok u vodu
- izbegavajte gazirana pića
- nemojte jesti previše soli
Uverite se da pijete dovoljno tečnosti. Ako vam je mokraća tamna, to znači da ne pijete dovoljno. Vaša mokraća treba da bude bledo žute boje. Možda će vam se savetovati da nastavite da pijete ovoliko tečnosti kako biste sprečili stvaranje novih kamenaca.
Ako kamen u bubregu izaziva jak bol, lekar opšte prakse može da vas pošalje u bolnicu na dodatne testove i lečenje.
Lekovi za kamen u bubregu
Lekovi mogu da kontrolišu količinu minerala i soli u urinu i mogu biti od pomoći ljudima kod kojih se formiraju određene vrste kamenja. Vrsta lekova koje vam lekar propiše zavisiće od vrste kamena u bubregu.
Kamenje od kalcijuma. Da bi se sprečilo stvaranje kalcijumovih kamenja, lekar može da vam propiše tiazidni diuretik ili preparat koji sadrži fosfate.
Kamenje mokraćne kiseline. Vaš lekar može da vam propiše alopurinol za smanjenje nivoa mokraćne kiseline u krvi i urinu i lek za održavanje alkalnog urina. U nekim slučajevima, alopurinol i alkalizirajuće sredstvo mogu rastvoriti kamenje mokraćne kiseline.
Struvitno kamenje. Da biste sprečili nastanak struvitnih kamenaca, vaš lekar može preporučiti načine lečenja da vaš urin ne sadrži bakterije koje izazivaju infekciju, uključujući ispijanje tečnosti za održavanje dobrog protoka urina i čestog mokrenja. U retkim slučajevima dugotrajna upotreba antibiotika u malim ili povremenim dozama može pomoći u postizanju ovog cilja. Na primer, vaš lekar može preporučiti antibiotik pre i neko vreme posle operacije za lečenje kamena u bubregu.
Cistinski kamenci. Pored preporuke dijete sa manje soli i proteina, vaš lekar može preporučiti da pijete više tečnosti kako biste proizvodili mnogo više urina. Ako to ne pomogne, vaš lekar može takođe propisati lekove koji povećavaju rastvorljivost cistina u urinu.
Lečenje velikih kamena u bubregu
Bubrežni kamenci koji su preveliki da bi mogli sami da prođu ili uzrokuju krvarenje, oštećenje bubrega ili infekcije urinarnog trakta mogu zahtevati opsežnije lečenje.
Hirurške opcije za lečenje kamena u bubregu
Osnovne vrste operacija za uklanjanje kamena iz bubrega su:
- litotripsija udarnim talasima (SVL)
- ureteroskopija
- perkutana nefrolitotomija (PCNL)
Vrsta operacije zavisiće od veličine i lokacije bubrežnih kamenja.
Litotripsija udarnim talasima (SVL)
SVL uključuje korišćenje ultrazvuka (visokofrekventnih zvučnih talasa) da bi se utvrdilo gde se nalazi kamen u bubregu. Ultrazvučni udarni talasi se zatim usmeravaju na kamen kako bi ga razbili na manje komade koji se mogu izlučiti urinom. SVL može biti neprijatan oblik lečenja, tako da se obično sprovodi nakon davanja lekova protiv bolova. Možda će vam trebati više od 1 sesije SVL da biste uspešno lečili kamen u bubregu.
Ureteroskopija
Ureteroskopija uključuje prolazak dugačkog, tankog uređaja koji se naziva ureteroskop kroz uretru (završni izlazni deo urinarnog trakta). Zatim se prenosi u vaš ureter (mokraćovod), koji povezuje vašu bešiku sa bubrezima. Hirurg može ili pokušati da nežno ukloni kamen pomoću drugog instrumenta, ili može koristiti lasersku energiju da ga razbije na male komadiće kako bi se mogao prirodno izlučiti u urinu. Ureteroskopija se izvodi pod opštom anestezijom.
Perkutana nefrolitotomija (PCNL)
PCNL uključuje upotrebu tankog teleskopskog instrumenta koji se zove nefroskop. Na leđima se pravi mali rez i nefroskop prolazi kroz njega u bubreg. Kamen se ili izvlači ili lomi na manje komade pomoću laserske ili pneumatske energije. PCNL se uvek izvodi pod opštom anestezijom.
Operacija paratireoidne žlezde
Neki kalcijum fosfatni kamenci su uzrokovani prekomerno aktivnim paratireoidnim žlezdama, koje se nalaze na četiri ugla vaše štitaste žlezde. Kada ove žlezde proizvode previše paratireoidnog hormona (hiperparatireoidizam), nivoi kalcijuma mogu postati previsoki i kao rezultat toga može se formirati kamen u bubregu.
Hiperparatireoidizam se ponekad javlja kada se mali, benigni tumor formira u jednoj od vaših paratireoidnih žlezda ili kada razvijete drugo stanje koje dovodi do toga da ove žlezde proizvode više paratireoidnog hormona. Uklanjanje izrasline iz žlezde zaustavlja stvaranje kamena u bubregu ili vam lekar može preporučiti lečenje stanja koje uzrokuje da vaša paratireoidna žlezda previše proizvodi hormon.
Komplikacije hirurškog lečenja
Posle lečenja velikih kamena u bubregu mogu se javiti komplikacije. Vaš hirurg treba da vam objasni ovo pre nego što obavite bilo koju hiruršku proceduru. Moguće komplikacije zavisiće od vrste tretmana koji imate i veličine i položaja vaših kamenaca.
Komplikacije mogu uključivati:
- sepsu, infekciju koja se širi krvlju, izazivajući simptome u celom organizmu
- blokiran ureter uzrokovan fragmentima kamena (ureter je cev koja pričvršćuje bubreg za bešiku)
- povredu uretera
- infekciju urinarnog trakta (UTI)
- krvarenje tokom operacije
- bol
