* U autobusu neko neprekidno kašlje i kija. Sigurno ću se razboleti.
NETAČNO. Prehlada se mnogo teže prenosi nego što to ljudi misle. Osobe koje su zaražene virusom prehlade zapravo su najveća pretnja u periodu inkubacije (tri dana pre ispoljavanja simptoma). Kad podlegnu prehladi i ispolje se simptomi, rizik od prenošenja virusa već je znatno smanjen. Zapravo, za prenošenje prehlade potreban je blizak i produžen kontakt s bolesnom osobom, zbog čega se prehlade obično prenose u porodici.
* Muškarci češće obolevaju od žena
NETAČNO. Žene češće obolevaju od prehlade nego muškarci, verovatno zato što su češće u kontaktu s decom. Ljudi koji zbog profesije provode dosta vremena s decom, poput vaspitačice, učiteljice i nastavnice, izloženi su većem riziku od različitih viroza.
* Tokom praznika uvek raste broj respiratornih infekcija
TAČNO. Zimski praznici tipično su vreme za okupljanje porodice i prijatelja. Oni podrazmevaju okupljanje brojnih ljudi u malom, zatvorenom prostoru, što svakako povećava rizik od prenošenja virusa. Kad inficirana osoba kija ili kašlje, kapljice mukusa dospevaju u vazduh i na njene šake. One se lako mogu udahnuti, ili se pak preneti na zdravog čoveka ako on dodirne nešto što je zaražena osoba držala u rukama. Dovoljno je samo da kontaminiranom rukom protrljate oči ili dodirnete nos – pa da unesete virus u organizam.
* Sirupi protiv kašlja nisu delotvorni.
NETAČNO. Premda nema još dovoljno pouzdanih naučnih dokaza o efikasnosti sirupa protiv kašlja, različite aktivne materije u sastavu mnogih ovakvih preparata (npr. dekstrometorfan) svakako deluju na telo. Kako? Tako što utiču na nerve i oblažu sluznicu ždrela, zbog čega znatno ublažavaju osetljivost refleksa za kašalj.
* Dijabetičari ne smeju uzimati nijedno sredstvo protiv kašlja.
NETAČNO. Postoje određene vrste lekova za kašalj koji ne sadrže šećer. Životne navike i određena ograničenja u ishrani mogu ograničiti izbor sredstava za lečenje prehlada i kašlja, što otežava i kontrolu simptoma. Ipak, medikamenti i pomoćna lekovita sredstva renomiranih i pouzdanih farmaceutskih kompanija – bez šećera ili alkohola – pružaju efikasna rešenja koja ne ugrožavaju opšte zdravlje.
* Ljuta hrana koristi u lečenju prehlade i kašlja.
TAČNO. Ljute papričice (čili) sadrže aktivnu materiju kapsaicin, te su naročito efikasne u lečenju prehlade, budući da smiruju kašalj i simptome infekcije. Inače, neke pastile (oriblete) za grlo sadrže kapsaicin. (Ako želite da vam “terapeutske” papričice budu uvek nadohvat ruke, na strani 50 možete saznati kako da ih sami gajite u saksiji.)
* Neki ljudi nikad nisu prehlađeni i ne curi im nos.
TAČNO. Kad je mnogo ljudi prehlađeno, neke osobe s blažim oblikom infekcije ne ispoljavaju nikakve simptome. Dakle, ljudi koji tvrde da nikad nisu prehlađeni – jednostavno imaju imunosistem koji ne reaguje burno na virus prehlade. U slučaju iznenadne tolerancija na viruse, treba se obratiti lekaru jer postoji mogućnost da se poremetio rad imunološkog sistema.
* Izlazak iz kuće s mokrom kosom izazvaće prehladu.
NETAČNO. Osoba koja se „smrzne“, izađe s mokrom kosom ili se preznojena nađe u spoljašnjim uslovima – neće se prehladiti. No, ako već nosi virus u nosu, onda bi to moglo omogućiti ispoljavanje simptoma.
