Nekada poznat kao manično-depresivna bolest, bipolarni poremećaj (BP) podrazumeva, kako njegovo prvobitno ime i sugeriše, učestale promene raspoloženja u širokom rasponu – od manije do depresije.
Jednako je zastupljen kod žena i muškaraca, a procenjuje se da jedna od 100 osoba biva pogođena ovim oboljenjem.
Obično je karakterističan za ranu adolescenciju, kada počinju prvi simptomi, a može se javiti sve do ranih tridesetih godina, mada se ponekad razvija i kod dece.
Kako su simptomi često identični nuspojavama nekih drugih psihičkih i fizičkih oboljenja, ljudi s ovim poremećajem često lutaju od lekara do lekara te prođe više godina pre nego što se ustanovi prava dijagnoza.
Komplikacije, prevencija i stil života
Pacijenti s dijagnostikovanim bipolarnim poremećajem podložni su i nekim drugim oboljenjima, koja se mogu javiti pre ili posle dijagnoze.
Takva stanja neophodno je lečiti kako ne bi došlo do dodatnog pogoršanja sveukupnog zdravlja obolelog. To mogu biti anksiozni poremećaji i socijalne fobije, hiperaktivnost, bolesti zavisnosti, a evidentna je i veća podložnost gojaznosti, bolestima srca i problemima sa štitnom žlezdom.
Takođe, ukoliko se ne leči adekvatno, BP može uzrokovati ozbiljne probleme u svim sferama života – finansijskoj, bračnoj, društvenoj, poslovnoj – što u krajnjoj liniji može biti i okidač za samoubistvo.
Ne postoji siguran način da se spreči bipolarni poremećaj, ali lečenje u najranijoj fazi može pomoći. Tokom terapije pacijenti moraju napraviti određene promene u životu, kako bi mogli uticalti na faktore koji pogoršavaju njihovo stanje.
Preporučuje se druženje s ljudima koji imaju pozitivan uticaj na njih te ne podstiču nezdravo ponašanje ili negativne stavove.
Umerena i redovna fizička aktivnost može stabilizovati raspoloženje obolelog, a na pacijenta poztitivno deluje i dovoljna količina sna.
Bipolarni Poremećaj Lečenje
Lečenje zavisi od preovlađujuće epizode i simptoma
Bipolarni poremećaj zahteva doživotni psihijatrijski tretman i redovne kontrole – ambulantne preglede. Terapija podrazumeva primenu lekova i adekvatan psihoterapijski pristup.
Maničnu epizodu ovog poremećaja karakteriše naglo manifestovanje simptoma, što traje najmanje nedelju dana, kao i narušena opšta funkcionalnost.
Tokom ove epizode kod pacijenata se javljaju abnormalno i konstantno povišeno ili iritabilno raspoloženje, bezrazložna veselost, povećana pričljivost, rasuta pažnja, povišeno samopoštovanje, smanjena potreba za spavanjem i hranom, pojačan libido.
Nekada se ispoljavaju i psihotični elementi u vidu sumanutih ideja veličine i važnosti.
Shodno tome, terapija akutne manije uključuje primenu psihostabilizatora (eftil, karbapin, litijum), antipsihotika (prvenstveno atipičnih, kakvi su rispolept i olanzapin), a u slučaju psihotičnih simptoma koriste se i benzodiazepini (lorazepam, klonazepam).
S druge strane, depresivna epizoda traje najmanje dve nedelje, a karakterišu je neraspoloženje, bezrazložna tuga, oslabljenja koncentracija i pažnja, sniženo samopoštovanje i samopouzdanje, osećaj krivice i samooptuživanje, pesimističan pogled na budućnost, gubitak interesovanja i sposobnosti uživanja, problemi sa snom i apetitom. Takođe, mogu se javiti i sumanute ideje propasti i besmisla.
Najozbiljniji simptom depresije jesu suicidne misli, koje se mogu razviti u planove o njihovoj realizaciji, pa nisu retki ni pokušaji samoubistva. U skladu s ovim simptomima, terapija depresivne epizode uključuje primenu psihostabilizatora (litijum, eftil-lamictal), antidepresiva (SSRI, TCA, i novijih SNRI tipa venlafaxina), atipičnih antipsihotika ukoliko postoje psihotični sadržaji, benzodiazepina i, u retkim slučajevima, elektrokonvulzivnu terapiju (u slučaju depresija rezistentnih na drugu vrstu lečenja).
Ipak, bipolarni afektivni poremećaj najčešće iziskuje hospitalni tretman s obzirom na kompleksnost kliničke slike, opasnost od suicida i narušenu opštu funkcionalnost pacijenta.
Ass. dr Maja Lačković, konsultant opšte bolnice ”Bel Medic” i ass. specijalista psihijatrije na Klinici za psihijatriju KCS
