Ovo je hormon čije prisustvo u našem telu raste zajedno s našom napetošću i ako stresni period potraje – izaziva niz zdravstvenih problema.
Stresna reakcija je zvono za uzbunu koje nam pomaže da brzo odreagujemo u nekoj pretećoj situaciji.
Ali šta se dešava ako se taj alarm nikad ne uključuje?
Dugotrajan boravak u ambisu stresa može biti okidač za brojne probleme, kao štu su: anksioznost, depresija, poremećaji u radu digestivnog trakta i kardiovaskularnog sistema, gomilanje kilograma i nesanica samo su neki od njih, a stručnjaci upozoravaju da dugotrajna izloženost stresnim situacijama može uticati čak i na razvoj najtežih oboljenja.
Pitali smo endokrinologa dr Danijelu Drašković Radojković, koji se hormoni luče kad smo pretrpani obavezama ili problemima, kako se njihov povišen i snižen nivo odražava na zdravlje i kako najbrže i najefikasnije možemo „resetovati” svoj organizam.
Stres opterećuje nadbubrežne žlezde
Kada se nađete u potencijalno opasnoj ili iscrpljujućoj situaciji, u delu mozga zaduženom za saradnju nervnog i endokrinog sistema, pratkično se aktivira alarm, što je znak da je nastupila situacija poznata kao „bori se ili beži”.
Do nadbubrežnih žlezda stižu signali da hitno reaguju, pa one počinju da luče hormone kojima naše telo zapravo reaguje na opasnost.
Dugotrajan i neprekidan stres opterećuje nadbubrežne žlezde.
Glavni hormon stresa je kortizol, mada ne treba zanemariti ni učinak adrenalina, koji se obično vezuje za uzbuđenje prilikom bavljenja ekstremnim sportovima.
Kortizol bi vam u slučaju realne opasnosti mogao spasti život, s obzirom na to da reguliše krvni pritisak i protok tečnosti kroz telo, terajući organizam da neke sisteme, poput imunološkog i reproduktivnog ostavi po strani dok opasnost ne prođe.
Međutim, u slučaju kontinuiranog lučenja tog hormona može doći do hipertenzije, povišenog nivoa šećera u krvi, insulinske rezistencije, pojave akni, gojaznosti i smanjenog libida.
Šta znači nizak nivo kortizola?
Nizak nivo kortizola, poznat i kao hipokortizolizam, može biti uzrokovan višestrukim problemima.
Neki faktori koji mogu doprineti niskom nivou kortizola uključuju Addisonovu bolest, autoimuni poremećaj koji napada nadbubrežne žlezde, narušavanje proizvodnje kortizola, nedovoljnu aktivnost hipofize ili zamor nadbubrežne žlezde.
Tokom dana i nedelja niskog nivoa kortizola, negativni efekti se mogu iskusiti kao nuspojava ovih abnormalnih nivoa.
Koliki je nizak nivo kortizola?
Normalni nivoi kortizola variraju u zavisnosti od doba dana. Na primer, ujutru normalni nivoi kortizola kreću se od oko 10 do 20 mikrograma po decilitru (mcg/dL).
Prema večeri ovi nivoi mogu pasti na oko 3 do 10 mcg/dL. Nivoi koji su niži od ovog mogu zahtevati dalju istragu.
Šta je opasno nizak nivo kortizola
Adisonova bolest može dovesti do stanja opasnog po život poznatog kao akutna nadbubrežna kriza. Ovo se može desiti kada je telo dodatno pod stresom infekcijom, povredom ili drugim vrstama traume poput operacije ili dehidracije.
Može izazvati glavobolju, slabost, visoku temperaturu i nizak krvni pritisak i ako se ne leči lekovima, može dovesti do šoka, a ponekad i smrti. Opasno niski nivoi kortizola bi bili niska jednocifrena očitavanja ili u suštini nema proizvodnje kortizola.
Šta uzrokuje nizak nivo kortizola
Iako je opasno nizak nivo kortizola uglavnom rezervisan za ljude koji imaju ozbiljna stanja hipofize ili povrede, postoje i drugi razlozi za umereno niske nivoe, koji i dalje mogu negativno uticati na telo.
Veruje se da zamor nadbubrežne žlezde može biti glavni krivac za nizak nivo kortizola.
Iako se kortizol prirodno javlja kao esencijalni hormon povezan sa krvnim pritiskom, šećerom u krvi i ciklusima spavanja, kortizol takođe igra ulogu u regulisanju nivoa naše energije.
Naša tela su dizajnirana da odgovore na preteće situacije reakcijom borbe ili bekstva koja se javlja zahvaljujući kortizolu.
Ovo je bilo od suštinskog značaja za opstanak naše vrste i može nam dati nalet intenzivne energije i pojačana čula. Ovo može biti veoma opterećujuće za telo, ali pošto je obično rezervisano za izolovane trenutke opasnosti, može biti od velike pomoći.
Međutim, kako su naši životi postali preopterećeniji i preopterećeniji, odgovor na bekstvo ili borbu može postati preopterećen. To je ono što je poznato kao zamor nadbubrežne žlezde, koji je povezan sa niskim nivoom kortizola.
Simptomi niskog nivoa kortizola
Ako vam taj način života pod velikim stresom zvuči poznato i primećujete simptome kao što su slaba energija i problemi sa spavanjem, možda bi bilo vredno pogledati nivoe kortizola.
Između posla i porodice, da li se stalno osećate kao da vam je nivo stresa prekoračen? Da li primetite da imate problema sa spavanjem, kao što su problemi da zaspite ili da zaspite? Da li se i dalje osećate umorno čak i nakon što ste u krevetu sedam ili osam sati? To mogu biti simptomi niskog nivoa kortizola.
Važno je razumeti simptome niskog nivoa kortizola da biste identifikovali problem, a zatim mogli da uradite nešto po tom pitanju. Nizak nivo kortizola može izazvati bilo koji od sledećih simptoma:
- Umor i jutarnja tromost
- Depresija
- Anksioznost
- Oslabljen imuni sistem i povećana osetljivost na infekcije i bolesti
- Gubitak otpornosti u stresnim situacijama
- Magla mozga ili nedostatak fokusa sredinom dana
- Žudnja za slanom ili slatkom hranom
Nizak nivo kortizola kod žena
Kao što većina žena može potvrditi, hormoni igraju glavnu ulogu u velikom delu života žene, od zdravlja i dobrobiti do raspoloženja i psiholoških stanja.
Dakle, kada postoji hormonska neravnoteža, kao što je nizak nivo kortizola, simptomi mogu biti posebno ometajući za žene.
Bez obzira da li ste u reproduktivnim godinama, kada menstrualni ciklusi mogu stalno da menjaju nivoe hormona ili doživljavate menopauzu, fazu hormonskog poremećaja, nizak nivo kortizola može izazvati niz simptoma kod žena, kao što su:
- Prekinut san
- Gubitak libida
- Nove alergije
- Stalno osećanje hladnoće
- Neobjašnjivo povećanje telesne težine
Nizak kortizol kod muškaraca
Muškarci mogu jednako lako patiti od niskog nivoa kortizola kao i žene. Mnogi od uobičajenih simptoma zamora nadbubrežne žlezde mogu iskusiti muškarci. Međutim, muškarci mogu iskusiti i druge simptome koji su jedinstveni za njihov pol, kao što su:
- Gubitak mišića
- Bolovi u zglobovima
- Osećaj nervoze ili jake anksioznosti
- Slabost ili „pražnjeje baterije“ rano u toku dana
Koji su efekti niskog nivoa kortizola
Kao što vidite, nizak nivo kortizola može značajno poremetiti vaš život. Stres je neprijatan i životni događaji poput gubitka, disfunkcionalnih veza ili poslova pod visokim pritiskom mogu dovesti do kontinuiranog dugotrajnog stresa koji je neumoljiv.
Ovaj stres nije samo iscrpljujući u svom emocionalnom teretu, već može direktno uticati na ravnotežu vašeg tela i izazvati fiziološke uticaje koji dodatno slabe i uzrokuju da se telo oseća poraženo.
Zašto je važan (nor)adrenalin
Dok kortizolu treba nešto više vremena da se aktivira, adrenalin se luči čim se nađete u situaciji koja bi mogla biti opasna.
Zenice se šire, puls i disanje postaju ubrzani i dolazi do iznenadnog naleta energije – zahvaljujući adrenalinu postajete hitriji nego inače, spremni da se istog trenutka suočite sa izazovom ili umaknete opasnosti. S druge strane, uporedo s adrenalinom luči se i noradrenalin.
Zahvaljujući njemu postajete fokusiraniji na ono što se dešava oko vas – prosto ste usredsređeniji na potencijalnu opasnost i spremniji da brzo reagujete.
Noradrenalin reguliše cirkulaciju tako da se krv povlači iz područja gde u određenom trenutku njen protok nije od presudne važnosti (poput kože), istovremeno se koncentrišući na mestima gde je potrebnija – to su obično mišići.
U slučaju akutnog stresa, nivo kortizola, adrenalina i noradrenalina vraća se u normalu čim opasnost prođe, ali ako je reč o hroničnom, onda situacija „bori se ili beži” ostaje „na snazi” i ugrožava funkcionisanje čitavog organizma.
U ritmu kortizola
Ovaj hormon nadbubrežnih žlezda nadzire našu glad, varenje, krvni pritisak, budnost i san, fizičku aktivnost i kapacitet za nošenje sa stresom.
Jedan od njegovih ključnih zadataka jeste da poveća nivo glukoze u trenucima stresa kako bismo imali dovoljno energije za borbu sa iznenadnom zahtevnom situacijom.
Ali ako stanje stresa postane trajno, energija se iscrpljuje, glukoza sve teže dolazi do ćelija, pa može doći do naglog umora, iznenadne vrtoglavice, razdražljivosti i pada nivoa šećera u krvi. Iako ga povezujemo sa stresom, u optimalnim uslovima kortizol nam omogućava da se nosimo sa svakodnevicom.
On reguliše naš krvni pritisak, smanjuje upale, podržava rad imunološkog sistema.
Kortizol ima svoj prirodni dnevni ritam. U optimalnim uslovima, naše telo ga proizvodi najviše ujutro, manje tokom dana, vrlo malo uveče i minimalno dok spavamo. Nivo kortizola je najviši ujutro između šest i osam sati i upravo zbog njega možemo da započnemo dan puni energije.
Do ponoći kortizol bi morao biti na najnižem nivou kako bismo mirno zaspali, imali čvrst i neprekinut san, a naše telo se oporavilo i iscelilo.
Ali problem nastaje kada smo duže izloženi stresu – tada se i ritam lučenja kortizola može sasvim poremetiti – pa imamo nizak nivo jutarnjeg kortizola i povišeni nivo večernjeg, a to nas dodatno iscrpljuje.
Ako smo budni do kasno u noć i ne možemo zaspati ili se budimo noću zbog lupanja srca, vrlo je verovatno da je nivo kortizola u telu skočio.
Kao što vidite, kortizol je neophodan deo svačijeg tela i pomaže u mnogim delovima svakodnevnog života. Iako kortizol može biti „hormon stresa“ i pomoći nam kada nam je potreban nalet energije za preživljavanje, on je takođe važan za svakodnevni život.
Iako malo stresa može biti dobro za nas, previše može izazvati zamor nadbubrežne žlezde i smanjenje nivoa kortizola. Zato je važno učiniti sve što možete da održite dobru ravnotežu hormona. Ovo uključuje:
- Meditacija i tehnike upravljanja stresom
- Dodavanje više magnezijuma, bilo u obliku hrane bogate magnezijumom, vitaminskih suplemenata ili lokalnih aplikacija kao što su kupke sa epsom soli
- Minimiziranje kofeina
