Ako koristiš alkohol, čini to odgovorno!

UntitledPrema definiciji alkoholizma Svetske zdravstvene organizacije, alkoholičari su osobe koje ”ekscesivno uživaju alkoholna pića postajući postepeno zavisne od alkohola, pri čemu ispoljavaju bilo otvorene duševne poremećaje, bilo manifestacije koje zahvataju njihovo telesno i duševno zdravlje, njihove odnose sa drugim osobama i dobro socijalno i ekonomsko ponašanje, bilo samo prodrome koji nagoveštavaju poremećaje takvog karaktera”. Po rečima psihijatra-psihoterapeuta dr Ivice Mladenovića, načelnika Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje, u svakodnevnom radu sa pacijentima koristi se jednostavnija definicija prim. dr Branka Gačića, koja glasi: ”Svako ponovljeno konzumiranje alkohola, bez obzira na količinu i učestalost, koje stvara određene probleme i teškoće znak je alkoholizma i zahteva lečenje”.

 

Bolest koja uzima maha

Broj alkoholičara u Srbiji godinama se kreće u rasponu tri do pet odsto opšte punoletne populacije. Međutim, s aspekta javnog zdravlja mnogo je značajnije govoriti o spektru poremećaja povezanih sa alkoholom, a alkoholizam (zavisnost od alkohola) samo je jedan od njih. Ovde bi trebalo pomenuti i rizično i štetno konzumiranje (zloupotrebu) alkohola.

Pod štetnom upotrebom (zloupotrebom) podrazumeva se konzumiranje alkohola koje dovodi do zdravstvenih ili socijalnih posledica, bez zavisnosti. U Srbiji ovako pije 6,2% populacije i to su uglavnom muškarci od 18 do 34 godine. Rizično konzumiranje (koje će najverovatnije izazvati zdravstvene ili socijalne posledice) upražnjava oko 600.000 ljudi, a 77% njih su muškarci”, ističe dr Mladenović.

 

Da li je moguće izlečiti alkoholizam?

Alkoholizam se može izlečiti, ali s obzirom na to da se radi o izrazito recidivantnoj bolesti, mi u ’beogradskoj školi alkohologije’ koristimo termin ’zalečenje’. Treba znati da se leči izuzetno mali broj alkoholičara, zato što se bolest (nažalost, i u stručnim krugovima) prepoznaje tek kada se u potpunosti razvije klinička slika. Drugi razlog jeste velika tolerancija prema opijanju u našoj sredini, a treći je naglašen otpor kod zavisnika da prihvati svoj problem, pa samim tim i lečenje. Naravno, ovome treba dodati i male kapacitete za tretman alkoholizma u Srbiji te nedovoljno edukovan kadar”, ističe naš sagovornik dodajući da se najbolji rezultati postižu primenom sistemske terapije alkoholizma, koja se sprovodi na Institutu za mentalno zdravlje, a procenat uspeha je preko 70%. U lečenje su obavezno uključeni bračni partner ili članovi porodice.

Nažalost, ne postoje tačni podaci o broju recidiva (vraćanja), zbog nepotpunog informacionog sistema u Srbiji…

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *