Vrtoglavica može biti prolazna, bezazlena pojava – kad nastupi usled umora ili zamora očiju – ali može biti i signal ozbiljnijih stanja, poput vaskularnih bolesti, poremećaja centra za ravnotežu ili tumora.
Vrtoglavicu ljudi najčešće opisuju kao osećaj lake nesvestice i „propadanja“, ili subjektivni doživljaj da im se „okreće soba“. Ona može nastupiti usled umora ili zamora očiju, ali i ozbiljnijih stanja, poput vaskularnih bolesti, poremećaja centra za ravnotežu ili tumora. Vrtoglavica (vertigo) zapravo je poremećaj orijentacije u prostoru, što se manifestuje snažnom iluzijom kretanja u prostoru, objašnjava dr Marin Nestorov iz lekarske ordinacije “Dr Nestorov” u Beogradu.
Vrotglavica nije bolest, već simptom
Vrtoglavica može imati mnogo uzroka, napominje doktor Nestorov, dodajući da se u literaturi navodi čak više od 350 mogućih uzroka. Uzroci se mogu podeliti na opšte, neurološke, otološke i ostale poremećaje koji ne spadaju ni u jednu od ovih grupa. Vrtoglavica sama po sebi nije bolest, već simptom koji ukazuje na neki patološki proces.
Stoga, prema rečima dr Nestorova, ne možemo govoriti o simptomima simptoma, ali razlikujemo dve forme vrtoglavice:
objektivni vertigo: subjektivni doživljaj da se okreće okolina
subjektivni vertigo: osećaj okretanja, lebdenja, tonjenja.
„Obično se još javljaju i mučnina, povraćanje, gađenje, bledilo i znojenje“, dodaje doktor.
Najčešći uzrok vrtoglavice
Vrtglavicama su, napominje dr Nestorov, najsklonije osobe s lošim životnim navikama. „Postoje neki predisponirajući faktori za nastanak vertiga, poput infektivnih bolesti i vaskularnih bolesti, trauma, operacija, metaboličkih oboljenja, uzimanja nekih lekova ili poremećaja razvoja.
Ipak, u uobičajenoj lekarskoj praksi – na vrtoglavicu se najčešće žale pacijenti srednje i starije životne dobi, skloni lošim životnim navikama, poput konzumiranja duvana i hrane bogate mastima i holesterolom, bez redovnih fizičkih ili sportskih aktivnosti.
Ovakav način života, posebno u kombinaciji sa svakodnevnim stresom, dovodi do stvaranja aterosklerotičnih naslaga unutar krvnih sudova. Pritom se prečnik krvnih sudova umanjuje, kao i protok krvi kroz njih, a vertigo se javlja kao jedan od prvih simptoma.
Ukoliko postoji i nasledna komponenta, ovakvi simptomi javljaju se i ranije. Zbog toga je potrebno istaći značaj zdravog života i redovnih preventivnih laboratorijskih provera holesterola i njegovih frakcija, kao i triglicerida u krvi, te doplera krvnih sudova uopšte, a posebno krvnih sudova vrata“, ističe naš sagovornik.
Lečenje vrtoglavice medikamentima
Najveća korist od lekova jeste u tretmanu akutnog vertiga, što traje nekoliko sati do nekoliko dana, dok je ograničena kod pacijenata s benignim paroksizmalnim pozicionim vertigom (BPPV), vrlo čestim i izazvanim mehaničkim poremećajem zbog promene položaja glave, budući da te epizode vertiga traju obično manje od minute.
Vrtoglavica koja traje više od nekoliko dana verovatno je nastala usled trajnog oštećenja centra za ravnotežu, pa bi lekove u tom slučaju trebalo ukinuti, jer nemaju efekta. Lekovi koji služe za suzbijanje mučnine i povraćanja mogu pomoći u ublažavanju ovih pratećih tegoba.
Upotrebljavaju se i medikamenti za smanjivanje nervne aktivnosti, kao i vestibularni supresanti, koji se koriste za smanjenje pokreta oka izazvanih poremećajem centra za ravnotežu i ublažavanje mučnine uzrokovane kretanjem. Međutim, ovi poslednji mogu imati neželjene efekte kod starijih pacijenata, te ih stoga treba uzimati u kraćem periodu.
