STRES utiče na rad NADBUBREŽNIH ŽLEZDA

Prekomerno lučenje adrenalina usled dugotrajnog stresa može da uzrokuje napade panike ili promene raspoloženja

Endokrini sistem je kontrolni sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem, u kojima se stvaraju hormoni zaduženi za regulisanje metabolizma, rast, seksualne aktivnosti, količinu vode i minerala u organizmu… Nadbubrežne žlezde proizvode hormone koji održavaju ravnotežu vode i elektrolita u telu, učestvuju u metabolizmu šećera, masti i proteina, te u odgovoru na stres.

Hormoni koji čuvaju život
Nadbubrežne žlezde smeštene su u gornjim polovima bubrega i sastoje se iz dva dela, kore i srži, koji se međusobno razlikuju po poreklu i po funkciji. Kora nadbubrežne žlezde luči mineralokortikoide aldosteron i kortikosteron, koji regulišu promet minerala (natrijuma i kalijuma) i vode, čime održavaju homeostazu, a nazivaju se i “hormoni koji čuvaju život”. Kora nadbubrežne žlezde luči i glikokortikoide (kortizol) koji regulišu promet ugljenih hidrata, proteina i lipida. Androgeni i estrogeni hormoni kore nadbubrežne žlezde utiču na razvoj polnih organa u dečjem uzrastu. Srž nadbubrežne žlezde luči adrenalin i noradrenalin koji ubrzavaju rad srca i povećavaju krvni pritisak.

Dugotrajan i neprekidan stres opterećuje nadbubrežne (adrenalne) žlezde
Kada smo izloženi stresu, adrenalne žlezde pojačano rade, proizvodeći veliku količinu adrenalina, noradrenalina i steroidnih hormona kao što je kortizol. Ako je stres dugotrajan, žlezde se preopterećuju i ulaze u stanje privremeno smanjene funkcije. Ukoliko ste relativno zdravi, žlezde će pokušati da nadoknade nedostatak tako što će rasti i postati hipertrofične (abnormalno uvećane). Međutim, u slučaju da se stres nastavi, iscrpeće se i potom ostati u stanju hronične hipofunkcije (smanjene funkcije). U ovom stadijumu lučenje adrenalina nepredvidljivo oscilira između ekstrema i kreće se od nedovoljnog do prekomernog koje uzrokuje napade panike i promene raspoloženja. Krajnji ishod produžene insuficijencije nadbubrežne žlezde mogu da budu hronični umor, fibromijalgija, hronični bronhitis ili sinusitis i autoimuni poremećaji, od lupusa do reumatoidnog artritisa.
Ove žlezde mogu proizvoditi previše jednog ili više hormona, što je uzrokovano promenama u njihovoj funkciji ili prekomernim stimulisanjem hipofize. Simptomi i lečenje zavise od toga koji se hormon proizvodi u prekomernoj količini, androgeni steroidi, kortikosteroidi ili aldosteron.

ANDROGENI STEROIDI
Prekomerna proizvodnja androgenih steroida (testosterona i sličnih hormona) vodi razvoju preteranih muških karakteristika, kako kod muškaraca, tako i kod žena. Blaga prekomerna proizvodnja androgena česta je pojava, a dovodi do povećanog rasta dlake. Prava virilizacija je retka i pogađa samo jednu do dve na svakih 100.000 žena, a manifestuje se dlakavošću lica i tela, ćelavošću, aknama, produbljivanjem glasa i povećanjem mišićne mase. Materica se smanjuje, klitoris povećava, grudi postaju manje, normalna menstruacija prestaje, a povećava se seksualni nagon.

KORTIKOSTEROIDI
Prekomerna proizvodnja kortikosteroida dovodi do Kušingovog sindroma. Poremećaj funkcije hipofize može uzrokovati pojačano lučenje kortikotropina, hormona koji kontroliše nadbubrežne žlezde. Pošto kortikosteroidi menjaju količinu i raspodelu telesne masti, osoba sa Kušingovim sindromom obično ima veliko okruglo lice (poput meseca), dok se u celom gornjem delu tela povećava količina masnog tkiva posebno na vrhu leđa (bivolska grba). Prsti, šake i stopala su obično tanki u odnosu na zadebljalo telo, a mišići gube obim, što dovodi do slabosti. Koža postaje tanka, sklona modricama i slabo zarasta nakon podliva ili reznih rana. Po stomaku se mogu razviti grimizne pruge koje izgledaju poput strija. Visok nivo kortikosteroida vremenom povećava krvni pritisak, slabi kosti (dolazi do osteoporoze) i dovodi do smanjenja otpornost na infekcije. Povećava se rizik od nastanka bubrežnih kamenaca i šećerne bolesti, a mogu se pojaviti duševni poremećaji, uključujući depresiju i halucinacije. Žene sa Kušingovim sindromom obično imaju nepravilan menstrualni ciklus, dok deca sa tim poremećajem rastu sporo i ostaju niža. Kod nekih ljudi nadbubrežne žlezde proizvode velike količine androgenih steroida, što dovodi do povećane dlakavosti lica i tela, ćelavosti i povećanog seksualnog nagona.
Dijagnoza se postavlja na osnovu visokih vrednosti kortizola u krvi i urinu, odsustva normalnog ritma lučenja kortizola i izostanka supresije kortizola u krvi tokom endokrinoloških ispitivanja, niskih vrednosti ACTH. CT i MRI pregledom abdomena obično se otkriva tumor. Lečenje se zasniva na hirurškom odstranjivanju tumora, obično laparoskopski, što dovodi do izlečenja arterijske hipertenzije i ostalih poremećaja. Zbog ozbiljnih nuspojava, terapija lekovima primenjuje se samo kada je hirurško lečenje kontraindikovano.

ALDOSTERON
Prekomerna proizvodnja aldosterona (hiperaldosteronizam) iz nadbubrežnih žlezda menja nivo natrijuma, kalijuma, bikarbonata i hlorida u krvi, te dovodi do visokog krvnog pritiska, slabosti i, retko, do paralize. Uzrokuje 10% svih arterijskih hipertenzija. Proizvodnjom aldosterona delimično upravlja kortikotropin iz hipofize, a delimično kontrolni mehanizam u bubrezima. Prekomerno lučenje ovog hormona može biti posledica benignog tumora u nadbubrežnoj žlezdi (Konov sindrom), ali i odgovor na neke bolesti (ako je krvni pritisak vrlo visok ili ukoliko je sužena arterija koja bubrege snabdeva krvlju). Povećana produkcija aldosterona može dovesti do niskog nivoa kalijuma, uzrokujući slabost, trnjenje udova, stezanje mišića i paralizu. Dolazi i do poremećaja u nervnom sistemu, neki pacijenti osećaju konstantnu žeđ i često mokre, dok kod drugih dolazi do promene ličnosti. Simptomi hiperaldosteronizma povezani su i sa konzumiranjem slatkog korena (Glycyrrhiza glabra) koji sadrži hemijski spoj vrlo sličan aldosteronu. U slučaju prekomernog lučenja aldosterona, nadbubrežne žlezde ispituju se na adenom ili rak, a u dijagnostici se koriste CT ili magnetna rezonanca, mada je u nekim slučajevima radi utvrđivanja bolesti neophodan i hirurški zahvat. Kada se tumor ukloni, u oko 70% slučajeva krvni pritisak se vraća u normalu, a nestaju i drugi simptomi.

REČ STRUČNJAKA

Tumor nadbubrežnih žlezda

Feohromocitom je tumor srži nadbubrežnih žlezda, najčešće benigan i jednostran, ređe zloćudan i bilateralan (u deset posto slučajeva), a osnovni simptom je arterijska hipertenzija. Iako uzrokuje od 0,1 do 0,5 posto svih hipertenzija, zbog visoke smrtnosti usled neprepoznatog oboljenja neophodno je kod bolesnika uvek sprovesti skrining. Ispoljavanje može biti veoma različito, od klasičnih napada hipertenzivnih kriza praćenih ubrzanim srčanim radom, preznojavanjem, mučninom, glavoboljom i nagonom na mokrenje, s normalnim krvnim pritiskom između napada. Međutim, može da se manifestuje i perzistentnom hipertenzijom s povremenim krizama, raznim drugim simptomima ili potpuno asimptomatski. Dijagnoza se postavlja nalazom povišenih vrednosti kateholamina u urinu ili metanefrina i normetanefrina u krvi i urinu, CT i/ili MRI pregledom abdomena gde se otkriva tumor, ali je za definitivnu potvrdu potrebna MIBG scintigrafija hromafinog tkiva. Lečenje je operativno, ali je uvek neophodna preoperativna priprema koju sprovodi endokrinolog zbog opasnosti od hipertenzivnih kriza. Lečenje hipertenzivnih kriza sprovodi se urgentno, jer je smrtnost 70 do 80 posto kod nelečenih pacijenata usled razvoja komplikacija (infarkt miokarda, srčane aritmije, plućni edem, moždani udar). Zbog toga, u slučaju da posumnjaju na feohromoctom, lekari daju strogo preporučenu antihipertenzivnu terapiju. Kada je reč o tumorima nadbubrežne žlezde, uvek je neophodno isključiti feohromocitom. Operativni zahvat dovodi do izlečenja arterijske hipertenzije. Kod malignih feohromocitoma, koje se otkrivaju tek nakon pojave metastaza, primenjuju se razne vrste onkološke terapije. Važno je napomenuti da ovi tumori ponekad mogu biti nasledni.
Prof. dr Milica Medić Stojanoska, internista-endokrinolog, Klinički centar Vojvodine

Comments

  1. Tijana says:

    dobar tekst! koristan!

  2. Informativan clanak Profesorke

  3. Jelena says:

    Moj otac ima tumor nadbubrezne zlezde i to maligni 12×12, jedini slucaj u RSBiH koji je otporan na sve,nema nikakve simptome kako to gore navode,potpuno je normalan kao da je zdrav,svi nalazi kao u djeteta,samo sto to stoji sad tako u molekuli,ne trosi nikakvu terapiju.Operacija zavrsena nisu vadili nista.

  4. Jelena says:

    Juce mi je utvrdjeno uvecanje desne nadbubrezne zlezde.
    Imam hipertenzivne krize koje se pojavljuju u poslednjih 6 godina s’ vremena na vreme. Imam 33 godine i naravno, volela bih da zivot nastavim koliko je to moguce normalno. Da li postoki mogucnost da se pritisak unarmali odstranjivanjem eventualnog tumora?
    Kolika je smrtnost prilikom operacije ?

  5. SNEZANA says:

    PRONADJEN MI JE TUMOR NA LEVOM NADBUBREGU!
    DOKTORI PREDLAZU CT- MRI I MAGNETNU REZONANCU
    IZ GORE,NAVEDENOG CLANKA, VIDIM DA SE PREDLAZE I
    MIBG SCINTIGRAFIJA HROMOFILNOG TKIVA
    PREPLASENA SAM !!!
    ”ZIVOT JE MIO ,PA’ MA KAKAV BIO”
    PA VAS MOLIM, DA MI UKRATKO OBJASNITESTAJE O SVIM TIM TESTOVIMA-INTERVENCIJAMA?
    ,KOJE SU NEGATIVNE POSLEDICETIH PREGLEDA-RADIJACIJA-,I DA LI MOZE DA SE MAGNETNOM REZONANCOM IZBEGNE CT ODNOSNO MRI?

  6. fokicaa says:

    postovani,
    trebam uraditi morfolosko i funkcionalno ispitivanje nadbubrežne žlijezde. molim Vas da mi objasnite šta obuhvataju ova ispitivanja i gdje se mogu urati.
    hvala
    pozdrav

  7. Marija says:

    svidja mi se clanak, no imam primedbu na sliku; ako su zlezde vec obelezene brojevima, po meni je trebalo navesti koje su to zlezde;
    mozda neko nije bas upucen!

  8. Marko says:

    Imam feohromocitom na levoj nadbubrežnoj žlezdi veličine 7mm i neće da me operišu i nikakvu terapiju nisam dobio a imam napade vrućine,glavobolje i slično,koliko je opasan feohromocitom?

  9. Ana says:

    Izrsni ste i steta da svi doktori nisu temeljiti poput Vas!

  10. Maja says:

    Snezana, najbolji lekar u vezi vaseg problema je Dr Vera Popovic koja radi u klinickom centru u Beogradu na endokrinologiji. Moja mama je imala tumor pre 10 godina I ona je uspesno izvela mamu iz problema. Moguce je izleciti se od te bolesti I to vrlo uspesno.
    Zelim vam potpuno ozdravljenje.

  11. Mia says:

    Utvrdjeno mi je tumor desne nadbubrezne zlezde (benigni)i to veliki 10cm, dokotori predlazi oklonjiti desnu nadbubreznu zlezdu. Sta bi bilo potom samo sa jednom nadbubreznu zlezdu? Kakav bi bil moj zivot? Na sta moram vnimaviti?

    Hvala Vam puno.

  12. buba bubica says:

    pronafjen mi je tumor na obadva nabubrega.uradili su mi CT ndbubrega. svasta nesto nasli. rekli da napravim MAGNETNU REZONANCU I DA BUDEM NA INTEZIBNOM KLINICKOM PRACENJU. A magnetnu imam zakazanu tek u decembru. do decembra moze biti ite kako vec kasno.jako lose se osecam .stalno sam umorna i nemam snage. jako ali jako bi mi bilo potrebno da sto pre dodjem u kontakt sa prof.dr. Milicom Medic.Stojanovic.Molim Vas pomognite mi da dodjem do doktorke Milice. napominjem da sam iz Novog Sada. hvala puno

  13. mladena says:

    meni je uvecan kortizol,nespavam jako sam napeta imam lupanje srca,,,,jako se lose osecam tokom noci a danju sam okej..

  14. moja snaja ima problem sa krvnim pritiskom vec 4-5 godinanijedni lekovi joj nisu pomogli i do sad je niko nije poslao da proveri nadbubrezne zlezde.sad ceka zakazivanje MRI i posle operaciju.kolko je rizicn operacija?mlada je,ima samo 35 godina i ima dvoje prekrasne decice.molom za brzi odgovor.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *