Ukoliko nakon upotrebe nekog leka primetite osip na koži, koprivnjaču, svrab, groznicu, oticanje lica, ubrzano disanje, ili pak anafilaktički šok – odmah se javite lekaru, jer najverovatnije je reč o alergijskoj reakciji
Alergijska reakcija na neki lek u najvećem broju slučajeva nastaje odmah, svega nekoliko minuta nakon njegovog uzimanja, mada se ponekad dešava i odložena reakcija.
Zbog čega dolazi do alergijske reakcije na neke lekove, kad se ona najčešće javlja, kako se ispoljava i šta učiniti u slučaju anafilaktičkog šoka – pitali smo dr Sašu Vukmirovića, specijalistu kliničke farmakologije sa Katedre za farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.
Šta je alergija na lekove
“Alergijske reakcije na lekove predstavljaju neželjena dejstva lekova i nastaju kada organizam greškom prepozna lek kao štetnu supstancu poput bakterije ili virusa.
U takvoj situaciji aktivira se imunosistem ‘domaćina’ i stvaraju se antitela usmerena protiv leka. Pri sledećem uzimanju leka stvorena antitela signaliziraju prisustvo štetne supstance u organizmu i aktivira se imunosistem koji napada molekul leka.
SAZNAJTE I… Zašto nastaje alergija na ambroziju
Aktivaciju imunosistema prati oslobađanje hemikalija zbog kojih se javljaju simptomi i znaci alergijske reakcije.
Obično se ova reakcija javi nakon primene prve doze leka, mada se dešava da se reakcija ponekad razvije nakon ponavljane i dugotrajne primene leka.
U nekim slučajevima pacijent nikad ranije nije uzimao lek kao terapiju, ali je bio izložen leku kroz hranu (antibiotici u hrani) što takođe dovodi do aktivacije imunosistema i alergijske reakcije”, navodi dr Vukmirović.
Simptomi alergijske reakcije na lekove
Većina alergija na lekove izaziva manje osip na koži i koprivnjaču. Ovi simptomi se mogu javiti odmah ili nekoliko sati nakon prijema leka.
Serumska bolest je odložena vrsta reakcije koja se javlja nedelju dana ili više nakon što ste bili izloženi leku ili vakcini. Alergije na lekove takođe mogu biti povezane sa niskom krvnom slikom.
Uobičajeni simptomi alergije na lekove uključuju:
- koprivnjača
- svrab kože ili očiju (često)
- osip na koži (često)
- oticanje usana, jezika ili lica
- šištanje
- krvarenje
Simptomi anafilakse uključuju:
- Bol u stomaku ili grčevi
- Konfuzija
- Dijareja
- Poteškoće sa disanjem sa piskanjem ili promuklim glasom
- Vrtoglavica
- Nesvestica, vrtoglavica
- Koprivnjača na različitim delovima tela
- Mučnina povraćanje
- Ubrzani puls
- Osećaj otkucaja srca (palpitacije)
Koji lekovi izazivaju alergiju
Alergijska reakcija na lek može se javiti kod primene svih lekova.
Hemijska struktura leka, njegova molekulska masa, sklonost leka da gradi komplekse sa proteinima iz ljudskog organizma, struktura i vrsta razgradnih produkata – sve su to faktori koji utiču na učestalost pojave alergijske reakcije na lek.
Treba napomenuti da lek ne čini samo aktivna supstanca već često i čitav niz pomoćnih supstanci koje mogu biti uzrok pojave alergijske reakcije.
Lekovi nakon čije upotrebe nastaju najčešće opisane alergijske reakcije su: antibiotici (penicilini), lekovi protiv bolova (acetilsalicilna kiselina, tj. aspirin, ibuprofen, naproksen,), citostatici…
Kada su u pitanju popularni lekovi najčešća je alergija na brufen, kafetin, i lekove za pritisak.
PROČITAJTE I… Alergija na kremu za sunčanje
“Pojava simptoma može da usledi nekoliko minuta nakon primene leka, kada se lek daje injekcijom. U slučaju oralne primene lekova u obliku tableta i kapsula, alergijska reakcija može da se javi i do nekoliko sati nakon upotrebe leka.
Inače, nije moguće izdvojiti posebne simptome alergijske reakcije za određene lekove.
Simptomi su univerzalni i najčešće uključuju pojavu svraba, osipa, crvenila, koprivnjače, otoka, a u najtežim oblicima alergijskih reakcija javljaju se simptomi anafilaktičkog šoka koji prati nagli pad krvnog pritiska i osećaj gušenja”, istakao je naš sagovornik.
Kako se ispituje alergija na lekove
Alergije na lekove može biti teško dijagnostikovati. Alergija na lekove tipa penicilina je jedina koja se može definitivno dijagnostikovati kožnim testom.
Neke alergijske reakcije na lekove – posebno osip, koprivnjača i astma – mogu ličiti na određene bolesti.
Vaš alergolog će želeti da zna odgovore na ova pitanja:
- Za koji lek sumnjate da je izazvao vašu reakciju?
- Kada ste počeli da ga uzimate i da li ste prestali da ga uzimate?
- Koliko dugo nakon što ste uzeli lek, primetili ste simptome i šta ste doživeli?
- Koliko dugo su trajali vaši simptomi i šta ste uradili da biste ih ublažili?
- Koje druge lekove, i na recept i bez recepta, uzimate?
- Da li konzumirate biljne lekove ili uzimate vitaminske ili mineralne suplemente? Ako jeste, koje?
Vaš alergolog će takođe želeti da zna da li ste imali reakciju na bilo koji drugi lek. Ako možete, ponesite sa sobom lek na koji sumnjate. Ovo će pomoći alergologu da preporuči alternative po potrebi.
Tokom fizičkog pregleda, vaš alergolog će tražiti probleme koji su deo reakcije na lek, zajedno sa nealergijskim razlozima za reakciju
U zavisnosti od leka za koji se sumnja da izaziva reakciju, vaš alergolog može predložiti kožni test ili, u ograničenim slučajevima, test krvi.
Test krvi može biti od pomoći u dijagnosticiranju teške zakasnele reakcije, posebno ako je vaš lekar zabrinut da može biti uključeno više sistema organa. Ova retka reakcija je poznata kao „osip od leka sa eozinofilijom i sistemskim simptomima“.
Ako se sumnja na alergiju na lek, vaš alergolog može takođe preporučiti oralnu terapiju lekom, u kojoj će vas nadgledati medicinsko osoblje dok uzimate lek za koji se sumnja da izaziva reakciju. (Ako je vaša reakcija bila teška, izazov sa drogom se može smatrati previše opasnim.)
Prava reakcija
Ako primetite neke znake alergijske reakcije nakon upotrebe leka, prvi korak jeste da prestanete da uzimate taj lek i javite se izabranom lekaru koji će preduzeti neophodne mere.
Ukoliko pak dođe do anafilaktičke reakcije, potrebno je što pre pozvati službu hitne medicinske pomoći s obzirom na to da anafilaktički šok može u vrlo kratkom vremenskom periodu da završi smrtnim ishodom.
Dr Vukmirović kaže da se alergijska reakcija nakon primene leka može javiti kod bilo koje osobe, ali da ipak postoje određeni faktori rizika za pojavu alergijske reakcije.
Anafilaksija
Anafilaksa je teška, potencijalno opasna po život reakcija koja može istovremeno da utiče na dva ili više sistema organa (na primer, kada postoji i otok i otežano disanje, ili povraćanje i koprivnjača). Ako se to dogodi, pozovite 194 i odmah potražite hitnu medicinsku pomoć.
Ako se brinete o nekome ko izgleda da ima tešku reakciju na lek, recite timu hitne pomoći koji je lek uzet, kada je uzet i koja je doza bila.
Ako vaša alergijska reakcija na lek nije opasna po život, vaš alergolog vam može dati:
- Antihistaminik za suzbijanje alergijske reakcije
- Nesteroidni antiinflamatorni lek, kao što je ibuprofen ili aspirin, ili kortikosteroid za smanjenje upale
Sklonost alergijama (alergija na određene vrste hrane, polenska alergija) i postojanje alergije na lekove kod srodnika povećavaju verovatnoću pojave alergijske reakcije na lekove.
Iako se alergija na lek može javiti nezavisno od veličine doze, zabeleženo je da se ona češće javlja kod primene visokih doza lekova. Određena oboljenja mogu uticati na učestalost pojave alergijskih reakcija na lekove – infekcija HIV-om, Epštajn-Bar virusom.
