Nizak pritisak – Simptomi, Vrednosti, Kako Podići, Šta jesti

Hipotenzija, takođe poznata kao nizak krvni pritisak, je krvni pritisak ispod 90/60 mm/Hg. Mnogi ljudi nemaju simptome. Kada izaziva simptome, oni su obično neprijatni uključujući vrtoglavicu, nesvesticu i još mnogo toga. U nekim slučajevima, hipotenzija je opasna, pa su rana dijagnoza i lečenje važni.

Šta je nizak krvni pritisak?

Hipotenzija ili nizak krvni pritisak je stanje u kom je vaš krvni pritisak mnogo niži od očekivanog. Može se desiti ili kao stanje samostalno ili kao simptom širokog spektra stanja. Možda ne izaziva simptome, ali kada se oni ispolje, hipotenzija može zahtevati medicinsku pomoć.

Hipotenzija ima dve definicije:

• Apsolutna hipotenzija: Vaš krvni pritisak u mirovanju je ispod 90/60 mmHg (milimetara živinog stuba).
• Ortostatska hipotenzija: Vaš krvni pritisak pada u roku od tri minuta nakon što ustanete iz sedećeg položaja. Pad mora biti 20 mmHg ili više za vaš sistolni (gornji) pritisak i 10 mmHg ili više za vaš dijastolni (donji) pritisak. Drugi naziv za ovo je posturalna hipotenzija jer se dešava sa promenama u držanju.

Postoje četiri vrste niskog krvnog pritiska, odnosno hipotenzije:

1. Primarna hipotenzija –  trajno nizak krvni pritisak kome se ne može otkriti uzrok naziva se primarna, idiopatska ili konstitucionalna hipotenzija. Osim naslednih faktora, istraživanja pokazuju značajan uticaj geografskog područja, ishrane (naročito količine soli u hrani), telesne mase, vežbanja i stresa na krvni pritisak.
2. Sekundarna hipotenzija – nastaje usled nekih drugih bolesti kao što su krvarenje, infekcije, dehidratacija, različite bolesti srca – infarkt, aritmije, adrenalna insuficijencija, trudnoća, produženo odmaranje u krevetu, trovanje, toksični šok sindrom, alergijske reakcije, anafilaksija, moždani “udar”, šok, pad pritiska nakon obavljanja male i/ili velike nužde, strah, Parkinsonova bolest, neuropatija, hemodijaliza, opekotine, uznapredovali dijabetes, oštećenja kičmene moždine.
3. Ortostatska hipotenzija
4. Postprandijalna hipotenzija – dešava se posle jela i uobičajena je kod starijih ljudi.

Merenje krvnog pritiska uključuje dva broja, veći i manji, u mm/Hg.

• Sistolni (veći broj): Vaš sistolni pritisak je pritisak na vaše arterije svaki put kada vaše srce kuca. Da bi utvrdio vaš sistolni pritisak, zdravstveni radnik naduvava manžetnu koja vam stišće ruku. Istovremeno, slušaju tonove na tački ispod manžetne. Vaš sistolni pritisak je stanje nečujnosti jer je pritisak manžetne jači od pritiska vašeg srca koje pumpa.
• Dijastolni (manji broj): Dijastolni pritisak predstavlja vrednost pritiska na krvne sudove između otkucaja srca. Zdravstveni radnik će nastaviti sa slušanjem kako bi pronašao dijastolni pritisak dok popušta manžetnu. Vaš dijastolni pritisak je broj u kome se mogu ponovo čuti tonovi dok se manžetna popušta.

Zahvaljujući tehnološkom napretku, mnogi savremeni uređaji mogu automatski da izmere vaš krvni pritisak. Ovi uređaji se sada preporučuju za upotrebu umesto merenja krvnog pritiska tradicionalnom metodom stetoskopa.

Koja je razlika između hipotenzije i hipertenzije?

Hipotenzija i hipertenzija (visok krvni pritisak) su suprotna stanja.

• Hipertenzija: Prefiks „hiper-“ znači „previsok“.
• Hipotenzija: Prefiks „hipo-“ znači „prenizak”

Na koga to utiče?

Hipotenzija može uticati na ljude bilo kog uzrasta i porekla, u zavisnosti od toga zašto se to dešava. Međutim, veća je verovatnoća da će izazvati simptome kod starijih ljudi (naročito ortostatska hipotenzija). Može se desiti i bez simptoma kod ljudi koji su veoma fizički aktivni, što je češće kod mlađih ljudi.

Koliko je ovo stanje uobičajeno?

Pošto je nizak krvni pritisak uobičajen bez ikakvih simptoma, nemoguće je znati na koliko ljudi uopšte utiče. Međutim, čini se da je ortostatska hipotenzija sve češća kako starite. Procenjuje se da je 5% ljudi ima u dobi od 50 godina, dok taj broj raste na više od 30% kod ljudi starijih od 70 godina.

Kako ovo stanje utiče na moje telo?

U normalnim okolnostima, vaše telo može automatski da kontroliše vaš krvni pritisak i spreči ga da padne na niske vrednosti. Ako krvni pritisak počne da se snižava, vaše telo pokušava da to nadoknadi, bilo ubrzavanjem otkucaja srca ili sužavanjem krvnih sudova da bi ih učinilo užim. Simptomi hipotenzije se javljaju kada vaše telo ne može da kompenzuje dovoljno da nadoknadi pad krvnog pritiska.

Za mnoge ljude hipotenzija ne izaziva nikakve simptome. Mnogi ljudi čak i ne znaju da im je krvni pritisak nizak osim ako im se ne izmeri krvni pritisak.

Za ljude sa simptomima, efekti zavise od toga zašto se hipotenzija dešava, koliko brzo se razvija i šta ju je izazvalo. Spor pad krvnog pritiska je fiziološka pojava, tako da hipotenzija postaje češća kako ljudi stare. Brzo smanjenje krvnog pritiska može značiti da određeni delovi vašeg tela ne dobijaju dovoljan protok krvi. To može imati efekte koji su neprijatni, ometajući ili čak opasni.

Nizak pritisak Simptomi

Najčešći simptomi niskog krvnog pritiska se javljaju zato što vaš mozak ne dobija dovoljan protok krvi. Oni uključuju:

• Vrtoglavicu ili osećaj vrtoglavice.
• Nesvesticu ili gubitak svesti (sinkopa).
• Mučninu ili povraćanje.
• Zamagljen ili izobličen vid.
• Brzo, plitko disanje.
• Umor ili slabost.
• Osećaj umora, letargije i tromosti.
• Konfuziju ili probleme sa koncentracijom.
• Uznemirenost ili druge neobične promene u ponašanju (osoba koja se ne ponaša kao ona sama).

Šta uzrokuje nizak krvni pritisak?

Hipotenzija se može desiti iz širokog spektra razloga.

• Ortostatska hipotenzija. Ovo se dešava kada prebrzo ustanete i vaše telo to ne može da nadoknadi većim dotokom krvi u vaš mozak.
• Bolesti centralnog nervnog sistema. Stanja poput Parkinsonove bolesti mogu uticati na to kako vaš nervni sistem kontroliše krvni pritisak. Ljudi koji imaju hipotenziju zbog ovih stanja mogu osetiti efekte niskog krvnog pritiska nakon jela jer njihov probavni sistem koristi više krvi dok radi na varenju hrane.
• Nizak volumen krvi. Gubitak krvi usled teških povreda može izazvati nizak krvni pritisak. Dehidracija takođe može doprineti smanjenom volumenu krvi.
• Stanja koja ugrožavaju život. Ova stanja uključuju nepravilan srčani ritam (aritmije), plućnu emboliju, srčani udar i kolaps pluća. Po život opasne alergijske reakcije (anafilaksa) ili imunološke reakcije na teške infekcije (sepsa) takođe mogu izazvati hipotenziju.
• Stanja srca i pluća. Kada vaše srce kuca prebrzo ili presporo, ili ako vaša pluća ne rade kako bi trebalo, oboje može dovesti do hipotenzije.
• Lekovi na recept. Hipotenzija može nastati zbog lekova koji leče krvni pritisak, srčanu insuficijenciju, erektilnu disfunkciju, neurološke probleme, depresiju i još mnogo toga.
• Alkohol ili rekreativne droge. Ovi lekovi mogu sniziti vaš krvni pritisak, kao i alkohol (efekat alkohola traje samo kratko, a dugotrajna prekomerna upotreba alkohola može izazvati visok krvni pritisak). Iako tehnički nisu lekovi, određeni biljni suplementi, vitamini ili kućni lekovi takođe mogu sniziti vaš krvni pritisak, zbog čega ih uvek treba da uključite kada svom lekaru kažete koje lekove uzimate.
• Ortostatska hipotenzija je moguća u prvom i drugom trimestru trudnoće. Krvarenje ili druge komplikacije trudnoće takođe mogu uzrokovati nizak krvni pritisak.
• Ekstremne temperature. Povišene ili snižene temperature mogu uticati na hipotenziju i pogoršati njene efekte.

Da li je hipotenzija zarazna?

Ne, hipotenzija nije zarazna, tako da je ne možete dobiti od nekog drugog ili preneti drugima.

Kako prepoznati nizak pritisak

Samu hipotenziju je lako dijagnostikovati. Sve što je potrebno je merenje krvnog pritiska.

Međutim, otkrivanje zašto imate hipotenziju je druga priča. Ako imate simptome, zdravstveni radnik će verovatno koristiti razne testove kako bi otkrio zašto se to dešava i postoji li opasnost za vas zbog toga.

Koji testovi će biti urađeni da se dijagnostikuje ovo stanje?

Testovi koji su verovatno u vezi sa hipotenzijom uključuju one navedene u nastavku.

Laboratorijsko testiranje

Testovi krvi i urina mogu tražiti potencijalne probleme kao što su:

• Dijabetes
• Nedostaci vitamina
• Problemi sa štitastom žlezdom ili hormonima
• Nizak nivo gvožđa (anemija)
• Test trudnoće (za sve koji mogu da zatrudne)

Metode vizuelizacije

Ako lekari posumnjaju na problem sa srcem ili plućima u osnovi vaše hipotenzije, verovatno će koristiti radiološke testove da potvrde ili odbace te sumnje. Ovi testovi uključuju:

• Rendgenske zrake
• Kompjuterizovanu tomografiju (CT skeniranje, skener)
• Magnetnu rezonanciju (MRI)
• Ehokardiogram ili slične ultrazvučne testove

Dijagnostičko testiranje

Ovi testovi traže specifične probleme sa vašim srcem ili drugim telesnim sistemima.

• Elektrokardiogram (EKG)
• Stres test (ili neka varijacija tog testa)
• Test nagibnog stola (može pomoći u dijagnostici ortostatske hipotenzije)

Kako se leči nizak pritisak i kako ga podići?

Lečenje hipotenzije obično počinje otkrivanjem zašto se to dešava. Ako se taj uzrok može direktno lečiti, hipotenzija će se obično poboljšati sama od sebe.

Primer za to je hipotenzija koja nastaje usled povrede i gubitka krvi. Lečenje te povrede i zamena izgubljene krvi (kao što je transfuzija krvi) zaustaviće hipotenziju sve dok se lečenje povrede održava.

Ako uzimate lekove koji utiču na vaš krvni pritisak, vaš lekar može da promeni vašu dozu ili da u potpunosti prestanete da uzimate taj lek.

Ako uzrok ostane misterija, moguće ga je i direktno lečiti. Međutim, izlečenje hipotenzije moguće je samo ako postoji osnovni uzrok koji je izlečiv.

Koji se lekovi/tretmani koriste?

Direktno lečenje hipotenzije obično se dešava na jedan od tri načina:

• Povećanje zapremine krvi. Ova metoda, poznata i kao reanimacija tečnosti, uključuje ulivanje tečnosti u krv. Primeri ovoga uključuju intravenske (IV) tečnosti, transfuziju plazme ili krvi.
• Sužavanje krvnih sudova. Kao što postoje lekovi koji snižavaju krvni pritisak tako što opuštaju krvne sudove u vašem telu, postoje i lekovi koji imaju suprotan efekat.
• Promenite način na koji vaše telo podnosi tečnosti. Vaši bubrezi su odgovorni za održavanje ravnoteže tečnosti u vašem telu. Određeni lekovi mogu učiniti da vaši bubrezi zadrže tečnost i so u telu, što može pomoći kod niskog krvnog pritiska.

Komplikacije/neželjeni efekti lečenja

Komplikacije bilo kojeg tretmana zavise od leka ili tretmana koji primate. Vaš zdravstveni radnik može najbolje objasniti moguće komplikacije ili neželjene efekte. To je zato što mogu uzeti u obzir vaše specifične okolnosti, uključujući druga zdravstvena stanja, lekove koje uzimate i još mnogo toga.

Kako da se brinem o sebi?

Ako vam vaš zdravstveni radnik dijagnostikuje hipotenziju, oni mogu preporučiti sledeće:

• Savetovati vam da promenite svoju ishranu. Povećanje unosa soli često može pomoći u povećanju krvnog pritiska.
• Savetovati vas da naučite kako da prepoznate simptome i reagujete na njih. Ključni način da vam pomogne da izbegnete probleme sa hipotenzijom je prepoznavanje. Vaš lekar vam može pomoći da prepoznate kada ste u stanju niskog krvnog pritiska i kako da reagujete.

Koliko brzo nakon tretmana ću se osećati bolje?

U zavisnosti od uzroka hipotenzije, možda ćete se osećati bolje dok budete primali terapiju. U nekim slučajevima može potrajati duže – danima ili čak nedeljama – za lekove ili druge tretmane koji će vam pomoći da se stalno osećate bolje.

PREVENCIJA

Kako mogu da smanjim rizik od razvoja ovoga ili da ga u potpunosti sprečim?

Obično nije moguće smanjiti rizik ili sprečiti hipotenziju. Jedini izuzetak je izbegavanje okolnosti ili radnji koje mogu dovesti do toga, kao što je upotreba suplemenata/biljnih lekova koji mogu da snize vaš krvni pritisak.

PROGNOZA

Šta mogu očekivati ako imam ovo stanje?

Ako imate hipotenziju, ono što možete očekivati zavisi od toga šta je uzrokuje i da li imate simptome. Ako nemate simptome, malo je verovatno da će hipotenzija biti problem za vas.

Ako imate simptome, hipotenzija može da ometa vašu sposobnost da ustanete, brinete o sebi, kuvate, vozite i obavljate mnoge druge aktivnosti. Zato su razumevanje stanja i poštovanje uputstava lekara toliko važni da biste smanjili uticaj ovog stanja na vaš život.

Koliko dugo traje hipotenzija?

Koliko dugo traje ovo stanje zavisi od toga šta ga je izazvalo. Ako imate hipotenziju zbog normalnog starenja, to će verovatno biti doživotno stanje.

Kakav je ishod dugotrajne hipotenzije?

Ako imate nizak krvni pritisak, ali nemate simptome, ovo stanje obično nije štetno i ne bi trebalo da utiče na vaš život.

Ako imate simptome, osnovni uzrok je obično ono što određuje ishod ovog stanja. Vaš zdravstveni radnik je najbolja osoba koja će vam reći šta da očekujete od ovog stanja i šta možete da uradite da biste upravljali tim efektima.

Komplikacije koje se mogu desiti zbog hipotenzije uključuju:

• Padove i povrede u vezi sa padom. Ovo je najveći rizik kod hipotenzije jer ona može izazvati vrtoglavicu i nesvesticu. Padovi mogu dovesti do preloma kostiju, potresa mozga i drugih ozbiljnih ili čak životno opasnih povreda. Ako imate hipotenziju, sprečavanje padova bi trebalo da bude jedan od vaših najvećih prioriteta.
• Šok. Kada je vaš krvni pritisak nizak, to može uticati na vaše organe smanjenjem količine krvi koju dobijaju. To može izazvati oštećenje organa ili čak šok (gde vaše telo počinje da se gasi zbog ograničenog protoka krvi i kiseonika).
• Probleme sa srcem ili moždani udar. Nizak krvni pritisak može dovesti do toga da vaše srce pokuša da nadoknadi nizak krvni pritisak bržim ili jačim radom. Vremenom, to može izazvati trajno oštećenje srca, pa čak i srčanu insuficijenciju. Takođe može izazvati probleme kao što su duboka venska tromboza i moždani udar jer krv ne teče kako bi trebalo, što dovodi do stvaranja ugrušaka.

ŽIVOT SA HIPOTENZIJOM

Kako da se brinem o sebi?

Ako imate hipotenziju sa simptomima, najbolje što možete da uradite je da pratite uputstva svog lekara o upravljanju ovim stanjem. Njihove preporuke mogu uključivati bilo šta od sledećeg:

• Upravljajte svojom ishranom. Praćenje preporuka o ishrani, posebno koliko soli treba da imate u ishrani, može pomoći u izbegavanju simptoma hipotenzije.
• Uzimajte svoje lekove. Ovo vam može pomoći da izbegnete ometajuće simptome i efekte ovog stanja.
• Obucite se. Kompresione čarape, koje vrše lagani pritisak na vaše noge i stopala, mogu gurnuti krv nagore i povećati vrednosti vašeg krvnog pritiska.
• Usporite. Izbegavajte prebrzo ustajanje, posebno kod ortostatske hipotenzije. To vam može pomoći da izbegnete vrtoglavicu i nesvesticu usled hipotenzije.
• Sedite. Ako primetite da osećate vrtoglavicu, sedite. Pad sa stojeće visine može da vas izloži riziku od teških ili čak katastrofalnih povreda, kao što su prelom kuka, potres mozga, prelom lobanje ili slomljena rebra.

Kada treba da pozovem ili posetim svog lekara?

Ako znate da imate hipotenziju, trebalo bi da posetite svog lekara ako počnete da primećujete simptome koji utiču na vaš život ili remete vašu uobičajenu rutinu i aktivnosti. Ako ne znate da imate hipotenziju, trebalo bi da posetite lekara ako imate ponovljene vrtoglavice ili nesvestice. Ovo je posebno važno jer su ovi simptomi mogući kod mnogih drugih zdravstvenih stanja, od kojih su neka vrlo opasna.

Kada treba da idem u hitnu?

Ako imate hipotenziju, trebalo bi da odete u bolnicu zbog sledećeg:

• Bol u grudima (angina).
• Ako se onesvestite.
• Ako padnete zbog vrtoglavice i udarite glavom (naročito ako uzimate lekove za razređivanje krvi). Takođe bi trebalo da odete u bolnicu ako se povredite zbog pada uzrokovanog nesvesticom.
• Ako imate bilo kakve simptome šoka, kao što su osećaj hladnoće, znojenje, ubrzano disanje ili ubrzan rad srca. Takođe možete imati plavo prebojenu kožu usana ili nokatnih ploča.